U Hagu rasprava o žalbama na presudu, Mladić prisustvuje

Ratko Mladić lično u sudnici prisustvuje raspravi i nosi zaštitnu masku na licu, dok je njegov glavni branilac Branko Lukić juče odjavio svoje učešće, kao i pravni savetnik Boris Zorko.

Oni se ne slažu sa načinom na koji Mehanizam želi da sprovede ovu raspravu, praktično po svaku cenu, u vreme pandemije kovida 19 i lošeg zdravstvenog stanja njihovog klijenta.

U sudnici međutim kao deo pravnog tima za odbranu Mladića raspravi prisustvuju branilac Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot.

Raspravu je otvorila predsedavajuća žalbenog veća sudija Prisca Njambe, podsećajući na tok žalbenog postupka i više odlaganja koji su usledili od marta, usled operacije koju je Mladić imao, njegovog oporavka, zatim pandemije kovida 19.

Mladić je u novembru 2017. godine osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida i drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, a naredne godine su i tužilaštvo i njegovi branioci podneli pisane žalbe na tu presudu.

Oslobođen je za genocid po jednoj tački optužnice.

Mladić je uložio žalbu po devet osnova, sa pod osnovima, kojom traži oslobađanje od optužbi, ili ponavljanje suđenja, a kao alternativu i umanjenje kazne, navela je sudija Njambe.

Ona je dodala da je tužilaštvo žalbom tražilo da se Mladić osudi i po jednog tački za genocid po kojoj je oslobođen.

Mladićev advokat traži proveru procesne sposobnosti klijenta

Dragan Ivetić je osporio održavanje rasprave o žalbama na prvostepenu presudu njegovom klijentu, ukazujući na procesnu nesposobnost Mladića za suđenje.

U sudinici Mehanizma za krivične sudove u Hagu, on je detaljno govoreći o etičkim kodeksima, praksi sudova i američke advokatske komore, naveo je da je primoran da u raspravi učestvuje radi zaštite interesa klijenta, iako nije mogao da dobije valjane instrukcije od njega, niti misli da je on za to sposoban.

"Ja kao advokat treba da branim valjani sudski proces i prava mog klijenta koji je sa umanjenim sposobnostima i nesposoban da na bilo koji smisleni način učestvuje u suđenju", naglasio je Ivetić, osporavajući većinsku odluku žalbenog veća da se ovo ročište danas održi.

Predsedavajuća žalbenog veća sudija Prisca Njambe bila, kako je naveo Ivetić, protiv zakazivanja rasprave i u odvojenom mišljenju odluke je vrlo eksplicitno formulisala neslaganje.

"Sudija Njambe smatra da proces u kojem danas učestvujemo može da dovede u pitanje ostvarivanje pravde, jer nije uzeto nijedno stručno mišljenje u pogledu mentalne sposobnosti i sposobnosti okrivljenog da smisleno u njemu učestvuje", citirao je mišljenje sudije advokat Ivetić.

Ističući da je ova rasprava neadektvana i da dovodi u pitanje ostvarivanje pravde, advokat je naglasio da i sudije i tužilaštvo treba da spreče održavanje procesa protiv nesposobnog optuženog.

"Uskaraćuje mu se valjano suđenje i postupa se protiv nekoga ko nije sposoban da mu se sudi", naveo je Ivetić ukazujući da sud treba da održi ročište o pitanju Mladićeve procesne sporobnosti da prati proces, pozivajući se na praksu američkih sudova.

Ivetić smatra da je većina sudija donela odluku o ročištu ne kosultujući stavove medicnskih stručnjaka o Mladićevom zdravlju, napominjući da je on sada u poziciiji da mora da krši profesionalnu etiku svoje američke advokatske komore.

"Zbog stava moje komore, prakse i literature ne slažem se da ovo bude konačno žalbeno ročište u ovom procesu i zalažem se, radi prava mog klijenta, da se održi ponovljeno ročište, ali tek posto se održi sudska rasprava o njegovoj sposobnosti za suđenje", zaključio je Mladićev branilac.

On je na početku izlaganja ukazao da sprski advokati, glavni Mladićev branilac Branko Lukić i pravni savetnik Boris Zorko nisu u mogućnosti da prisustvuju ovoj raspravi, jer su u vezi sa kodeksom etike konsultovali sprsku advokatsku komoru.

"Etički kodeks ih sprečava da postupaju suprotno sopstvenim interesima i interenima njihovog klijenta, a osim toga postoji i rizik od putovanja u vreme pandemije", ukazao je Ivetić, napominjući da sprska advokatska komora zabranjuje da se ovakve stvari rešavaju putem video konferencije.

Ukazao je da je i on konsultovao svoju advokatsku komoru Ilinoisa i pošto su, kako je naveo, temeljno proučli relevantna pravila ponašanja, literaturu i sudsku praksu, zaključeno je da su njegove etičke i profesionalne dužnosti delimično u suptronosti sa većinskom odlukom veća da se ovo ročište održi danas.

Zbog toga traži proveru Mladićeve procesne sposobnosti pred okončanje usmene rasprave o žalbama.

U nastavku rasprave argumente u prilog žalbi odbrane počela je da iznosi pravni savetnik Peta-Luis Bagot, napominjući da odbrana traži da se prvostepena presud a kojom je Mladić osuđen na doživotni zatvor preinači.

Ona će izlaganje nastaviti posle pauze, a potom će reč dobiti predstavnici tužilaštva.

Rasprava je planirana da se održi i sutra, kada je planirano da se sudu obrati i Mladić.

Usmena rasprava o žalbama je odlagana više puta, što zbog Mladićevog lošeg zdravstvenog stanja, što zbog pandemije kovida 19.

Mladićevi advokati su nedavno ponovo tražili odlaganje rasprave zbog lošeg zdravstvenog stanja njihovog branjenika, ali ta molba nije usvojena.

Žalbeno veće može prvostepenu presudu da potvrdi u celosti, da je u nekom delu preinači ili da je ukine i naloži novo suđenje.

Kako je presuđeno Mladiću 

Sudija Njambe je podsetila na presudu pretresnog veća Haškog tribunala, koji je nasledio Mehanizam radi okončanja zaostalih postupaka.

U presudi je zaključilo da je Mladić pomenute zločine počinio svojim učešćem u četiri udružena zločinačka poduhvata.

Pretresno veće ustanovilo da je od 12. maja 1992. do 30. novembra 1995. Mladić učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata s teritorije gde su živeli bosanski Srbi u Bosni i Hercegovini (BiH) progonom, istrebljenjem, ubistvima, nečovečnim delima i deportacijom.

Osuđen je i jer je, kako smatraju sudije Haškog tribunala, između 12. maja 1992. i novembra 1995. godine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem širenja terora među civilima u Sarajevu kampanjom snajperskog granatiranja i granatiranja.

Takođe, jer je neposredno pre 11. jula 1995. do najmanje oktobra 1995. godine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem eliminacije bosanskih Muslimana u Srebrenici ubijanjem muškaraca i dečaka i prisilnim uklanjanjem žena, male dece, kao i nekih starijih muškaraca.

Od 25. maja 1995. do otprilike 24. juna 1995, Mladić je prema ovoj presudi učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da uzme za taoce osoblje Ujedinjenih nacija raspoređeno u BiH i pritvori ih na strateškim vojnim lokacijama kako bi sprečio vazdušne napade NATO-a na vojne ciljeve bosanskih Srba.

Optužnica protiv Mladića podignuta je 24. jula 1995. godine.

Nakon što je bio na slobodi, a kasnije se i skrivao ukupno 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011, a 31. maja 2011. godine je izručen Haškom tribunalu.

Suđenje je počelo 16. maja 2012. godine i trajalo je ukupno 530 dana, tokom kojih je saslušano 592 svedoka.