Šešelj zatražio pravo da se žali na osuđujuću presudu

Žalbeno veće Mehanizma osudilo je Šešelja na kaznu od 10 godina zatvora zbog podsticanja na progon, deportaciju i druga nehumana dela, kao i zločine protiv čovečnosti i za činjenje progona 1992. godine.

Prethodno je, 14. juna 2016. godine, prvostepeno veće Haškog tribunala izreklo Šešelju oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice, nakon što je lider radikala proveo 12 godina u pritvoru.

U podnesku Šešelja upućenog Mehanizmu navodi se da je nakon što je tužilaštvo Mehanizma uložilo žalbu na oslobađujuću presudu, žalbeno veće Mehanizma imalo samo dve mogucnosti i to da potvrde presudu ili da je ukinu i predmet vrate na prvostepeno suđenje.

"Mehanizam je mimo svih pravila preinačio prvostepenu oslobađajuću presudu Šešelju, proglasio ga krivim za jedan deo optužbe i izrekao mu kaznu od 10 godina, koju je on već izdržao u neprimereno dugom pritvoru", navedeno je u podnesku koji je preneo Mehanizam u Hagu.

Ukazuje se da je Mehanizam Šešelju uskratio pravo da učestvuje u drugostepenom postupku i zahteva se pravo na ulaganje žalbe na presudu kojom ga osuđuju.

"Žalbeno veće koje je osudilo Šešelja nije izvelo ni jedan jedini dokaz, nisu videli ni jednog jedinog svedoka ili veštaka. Nisu učestvovali u postupku, a presudili su kao da su postupak vodili", piše u podnesku.

Kako se navodi, Žalbeno veće je "imalo za cilj da 'pokrije' dugogodišnji Šešeljev pritvor u Haškom tribunalu" i da preinače oslobađajuću presudu u osuđujuću i na taj način naprave "presedan kakav nije zabeležen".

"Ako bi se presuda Žalbenog veća Mehanizma smatrala konačnom, onda bi Šešelj ostao uskraćen za učestvovanje u drugostepenom postupku. To što je Žalbeno veće želelo da pokrije Šešeljev pritvor nije i ne može biti pravni argument za izricanje nezakonite presude", zaključije se u podnesku.