Suđenje Karadžiću odloženo za utorak

Predsedavajući sudija O-gon Kvon, konstatujući da Karadžić nije u sudnici, potom je prekinuo zasedanje, zakazavši za utorak novu raspravu na kojoj će, kako je nagovestio, tužioci dati uvodnu reč. "Zahtevaćemo od Karadžića da bude prisutan", dodao je sudija.

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudskog veća da nametne Karadžiću branioca, optuženom za genocid u BiH.

Predstavnice udruženja Majke Srebrenice, prisutne na galeriji sudnice, tu odluku su propratile glasnim izlivima nezadovoljstva.

Sudija Kvon rekao je na početku zasedanja da je pretresno veće pozvalo optuženog, pismom upućenim 22. oktobra, da preispita svoju odluku, ali da je Karadžić to odbio da učini.

Pismom, koje je sudija Kvon delimično pročitao u sudnici, veće je upozorilo Karadžića da može protumačiti da se odrekao prava da prisustvuje procesu, te mu nametnuti branioca ako nastavi da opstruiše proces.

Prema rečima sudije, Karadžić je 23. oktobra odgovorio pismom u kojem je ostao pri stavu da neće učestvovatu u suđenju, ako mu ne bude odobreno dodatno vreme za pripremu.

Tužilaštvo: Karadžić blokira suđenje

Tužiteljka Hildegard Erc - Reclaf ocenila je da Karadžić "blokira suđenje" time što se nije pojavio u sudnici, zato što proces ne može početi bez njegovog zastupnika.

Erc-Reclaf je zatražila stoga da Karadžiću bude nametnut branilac i podsetila da su i pretresno i apelaciono veće Tribunala odbili Karadžićev zahtev da proces bude odložen, posle čega je optuženi uzeo sebi za pravo da sam odlučuje kada će suđenje početi.

Sudija Kvon naznačio je, međutim, da je Karadžić u svom pismu naveo da neće bojkotovati suđenje.

Pored predsedavajućeg Kvona iz Južne Koreje, u pretresnom veću su još sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd iz Trinidada i Tobaga. Rezervni sudija je Flavija Latanci iz Italije.

Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.

Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.

Glavni tužilac Serž Bramerc najavio je prošle nedelje da će dokaze protiv Karadžića izvoditi hronološkim redosledom, počevši od zločina počinjenih u Sarajevu.

Odluku da bojkotuje početak procesa, Karadžić je prošlog četvrtka obrazložio tvrdnjom da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces.

Karadžić je ranije nagovestio da bi za suđenje bio spreman u maju ili junu iduće godine, ali je Tribunal odbio njegov zahtev za odlaganje, utvrđujući da je 15 meseci bilo dovoljno za pripremu procesa.

Imunitet (ne)štiti Karadžića

Od kada se, krajem jula prošle godine, našao u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je tvrdio i da Tribunal nema pravo da mu sudi zbog imuniteta koji mu je u leto 1996. godine navodno garantovao tadašnji izaslanik SAD Ričard Holburk.

Tribunal je odbacio njegov zahtev za obustavu postupka, utvrđujući da imunitet pred sudom ne bi imao nikakvu važnost, sve i da je dokazano da ga je Holbruk obećao.

Karadžić je nedavno od Saveta bezbednosti UN tražio da "spreči suđenje" rezolucijom zasnovanom na njegovom navodnom sporazumu sa Holbrukom.

Pored genocida nad muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.

Nameru da potpuno ili delimično unište muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu ostvarivali su, po optužnici, progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podigao 1995. godine. Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, međutim, Karadžić tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsila 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju.