Privedeni Župljaninovi pomagači

Vekarić je rekao da će danas biti saslušane dve osobe osumnjičene za pomaganje i pribavljanje lažnih dokumenata Župljaninu, precizirajući da je juče saslušana jedna, kao i da će naredna dva dana biti saslušane po dve osobe.

Pretkrivičnim postupkom obuhvaćeno je više desetina građana koji su formirali mrežu za skrivanje Župljanina. Kako je objasnio Vekarić, svi privedeni su državljani Srbije i Župljaninu su pomagali "po prijateljskoj liniji, sa uticajem koji svojevremeno imali".

"Provaljen je šifrarnik Stojana Župljanina i znamo da se od 1999. godine sem u Srbiji skrivao u još četiri države na ukupno 27 lokacija", kazao je Vekarić. Prema operativnim saznanjima Tužilaštva i MUP-a, Župljanin je boravio u Lagosu (Nigerija), Moskvi, Parizu, a u više navrata krio se na različitim mestima u Crnoj Gori.

Pritisak na svedoke 

Takođe, utvrđeno je da je koristio identidet mrtvog Branislava Vukadina i da je originalne papire dobio iz Republike Srpske.

"Na osnovu tih papira izdata su mu lična dokumenta u Bačkom Petrovcu", rekao je Vekarić navodeći da je za to bila neophodna pomoć ljudi u tamošnjoj policiji.

Vekarić je, kao posebno zabrinjavajuće, naveo da Župljanin i "danas iz pritvora Haškog tribunala vrši pritisak na svedoke i zastrašuje ih u telefonskim razgovorima".

"Sa tom činjenicom upoznaćemo Tužilaštvo u Hagu", najavio je Vekarić.

Navodi optužnice

Stojan Župljanin je uhapšen u Pančevu 11. juna ove godine, gde je živeo koristeći identitet Branislava Vukadina. Nekoliko meseci ranije 26. marta, policija je nakon dojave, pretresla stan u Nišu u kome su nađeni tragovi koji ukazuju da je u njemu boravio Stojan Župljanin.

Vojnici NATO-a 11. aprila su pretresli porodičnu kuću Stojana Župljanina u Banjaluci. Nešto ranije porodica ga je putem medija pozvala da se preda, navodeći da trpe velike pritiske i da im je zbog izolacije ugrožena egzistencija.

Haški tribunal Župljanina tereti da je planirao, podsticao, naređivao i činio zločina protiv čovečnosti kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, kao i da je pomagao i podržavao njihovo planiranje, pripremu i izvršenje.

Župljanin je tokom ratnih sukoba u BiH bio načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci i policijski funkcioner na najvišem položaju u Bosanskoj Krajini i zastupao policiju u Kriznom štabu Autonomne Regije Krajine.

Prema optužnici, krizni štab Autonomne Regije Krajina sprovodio je opšti plan kontrole i etničkog čišćenja na teritoriji Banjaluke, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog Petrovca, Čelinca, Donjeg Vakufa, Ključa, Kotor Varoši, Prijedora, Prnjavora, Sanskog Mosta, Šipova i Teslića.

Župljanini se pred Tribunalom 21. jula ove godine izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.