Martiću 35 godina zatvora

Bivšem predsedniku Republike Srpske Krajine Milanu Martiću, potvrđena je prvostepena presuda od 35 godina zatvora, zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u Kninskoj Krajini i zapadnoj BiH, od 1991. do 1995. godine, kao i za raketni napad na Zagreb, 1995. godine.

Odbrana je uložila žalbu i zatražila oslobađanje Martića ili ponavljanje postupka, zbog "činjeničnih" grešaka u procesu, dok je u žalbenom postupku Tužilaštvo insistiralo na još strožijoj kazni.

Tribunal je 12. juna 2007. godine proglasio Martića krivim po 16 tačaka optužnice, uključujući optužbe za progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, ubistva, zatvaranja, mučenja, deportacije, nehumana dela i druge zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, a oslobodio ga je krivice za istrebljenje.

Martić je osuđen i za granatiranje Zagreba 2. i 3. maja 1995. godine, kada je sedam civila poginulo, a više od 200 ranjeno.

Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo da Martiću bude izrečena kazna doživotnog zatvora, a odbrana da bude oslobođen.

U prvostepenoj presudi stoji da je Martić učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je imao za cilj stvaranje jedinstvene srpske države putem sistematskog vršenja zločina nad nesrbima na velikom području.

"Dokazi jasno pokazuju da je rukovodstvo Srpske autonomne oblasti (SAO) Krajine, uključujući Milana Martića, podržavalo viziju Slobodana Miloševića o stvaranju države pod srpskom dominacijom", obrazložilo je presudu veće kojim je predsedavao sudija Bakone Moloto.