Karadžić se u petak izjašnjava o krivici

Na redovnoj konferenciji za štampu u Hagu, Kavranova je rekla da "nema ničega novog" u vezi sa novom optužnicom i da "ne očekuje" da će novosti biti do kraja nedelje.

Kavranova je sugerisala da će Karadžiću, tokom ponovljenog pojavljivanja pred sudijom zakazanim za petak, 29. avgust, biti ponuđeno da se izjasni o krivici po tačkama stare optužnice, podignute 1995, a izmenjene 2000. godine, koja je još na snazi.  

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić će se  29. avgusta, pred pretpretresnim sudijom Haškog tribunala Janom Bonomijem, izjasniti da li je kriv za genocid i druge zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini za koje je optužen. 

Prilikom prvog pojavljivanja u Tribunalu 31. jula, Karadžić nije želeo da se izjasni o krivici, napominjući da će to učiniti kada dobije novu optužnicu koju je tada najavilo Haško tužilaštvo.

Iako je prošle sedmice promenjen pretpretresni sudija u Karadžićevom slučaju, pa je umesto Holanđanina Alfonsa Orija imenoven Bonomi iz Velike Britanije, postupak neće krenuti ispočetka, već će se nastaviti, izjavila je portparol Tribunala Nerma Jelačić.

"Sudija Bonomi će pozvati Karadžića da se izjasni da li je kriv po navodima optužnice. Ukoliko nekadašnji lider bosanskih Srba odbije da se izjasni, sudija će u zapisniku konstatovati da je negirao izvršenje svih krivičnih dela", navela je Jelačić.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc najavio je izmenu optuznice protiv Karadzića kojom, prema njegovim rečima, bivšem lideru bosanskih Srba neće biti na teret stavljana nova krivična dela, već će postojeća biti precizirana u skladu sa sudskom praksom i u međuvremenu prikupljenim dokazima.

Kada najavljena, nova optužnica, bude postala pravosnažna, Karadžiću će biti ostavljeno 30 dana za proučavanje i pripremu, a potom će mu ponovo biti data mogućnost da se po njenim navodima izjasni o krivici.

Prilikom prvog pojavljivanja pred sudijom Orijem, 31.jula, Karadžić je pokušao da pokrene pitanja u vezi sa svojim hapšenjem i da objasni zašto se ranije nije odazvao suđenju u Tribunalu.

On je tada ispričao da je 1996. godine sklopio dogovor sa američkim mirovnim izaslanikom u bivšoj Jugoslaviji Ričardom Holbrukom da neće biti izveden pred Tribunal,  ukoliko se povuče iz političkog i javnog života.

Bivši predsednik RS je izneo tvrdnje o svom nezakonitom hapšenju u Beogradu i da se plaši za svoju bezbednost.

Karadžić je u međuvremenu u pisanoj formi predložio Tribunalu da ispita detalje oko njegovog hapšenja, da Holbruka i Medlin Olbrajt budu pozvani za svedoke na suđenju, a i zvanično je saopštio da želi da se brani sam.

Tribunal još nije odlučio o njegovim predlozima, a prema rečima portparolke Tribunala rokovi za odluke o takvim predlozima nisu propisani.

Bivši predsednik RS je u novom, u ponedeljak objavljenom podnesku pretpretresnom sudiji, zatražio od Haškog tribunala da odbaci slučaj protiv njega zbog kršenja njegovih prava, onemogućene odbrane i mogućnosti "sudske likvidacije od predstavnika zemalja NATO".

Karadžić je posle 12 godina skrivanja pod lažnim identitetom uhapšen u Beogradu 21. jula, a 30. jula je izručen Tribunalu u Hagu.

Optužnica Haškog tužilastva iz 2000. godine, napisana na 27 strana, sadrži 11 tačaka koje terete Karadžića za genocid, zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja rata i teške povrede ženevskih konvencija iz 1949. godine tokom rata u BiH.

Prva optužnica protiv Karadžića i komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, podignuta je u leto 1995. godine, a dopunjena optužbom za genocidom u Srebrenici u jesen iste godine.

Aktuenu optužnicu razdvojila je i potpisala bivša glavna tužiteljka Karla Del Ponte u maju 2000. godine.

Karadžić je Tribunalu u Hagu isporučen 30. jula, posle više od 12 godina skrivanja, a njegovo izjašnjavanje o krivici po aktuelnoj optužnici zakazano je za 29. avgust.