Odbrana: Osloboditi Šainovića, optužba bez ijednog dokaza

Odbrana drugooptuženog Nikole Šainovića zatražila je od Haškog tribunala da Šainovića oslobodi krivice za zločine nad kosovskim Albancima 1999. zato što tužioci protiv njega nisu izneli nijedan valjani dokaz.

Šainoviću, koji je u to vreme bio potpredsednik vlade SRJ, optužnicom se na teret stavlja prisilno premeštanje, deportacija, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova u prvih šest meseci 1999.

Zajedno sa Šainovićem, optuženi su tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović; načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić; komandant Treće armije VJ Nebojša Pavković; zapovednik Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević i šef štaba MUP Srbije na Kosovu Sreten Lukić.

U završnoj reči, Šainovićev branilac Toma Fila ocenio je da je nivo dokaza koje su, tokom suđenja od 2006. godine, izneli tužioci bio "mnogo nizak", a da je optužnica zasnovana na "sumnjama", "bez ijednog valjanog dokaza".

Po advokatu Fili, tužioci nisu uspeli da dokažu da je na Kosovu postojala "zajednička komanda" Vojske Jugoslavije i MUP Srbije, ni da je Šainović bio njen član, "a kamoli komandant".

Po optužnici, ta "komanda", u kojoj su bili i optuženi Pavković i Lukić, radila je na progonu Albanaca sa Kosova, što je bio cilj "zločinačkog poduhvata" koji je osmislio tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević.

Nasuprot tome, prema Šainovićevom braniocu, to telo je bilo zaduženo za "koordinaciju vojske i policije" koja je "normalna u ratu", a termin "zajednička komanda" je, na predlog generala Pavkovića, upotrebljavan u nezvaničnoj komunikaciji učesnika u razgovorima.

Zastupnik odbrane tvrdio je i da je Šainović na Kosovu delovao isključivo kao potpredsednik Savezne vlade i šef komisije za odnose sa misijom OEBS, u skladu sa vladinim odlukama i zakonima.

Šainović je, prema odbrani, zahtevao da se istraže tvrdnje o zločinima i počinioci kazne, kao i da se poštuju sporazumi za međunarodnom zajednicom.

Fila je kazao i da su međunarodni zvaničnici koji su na suđenju bili svedoci optužbe, poput Volfganga Petriča, potvrdili da se Šainović "zaključno sa skupom u Rambujeu borio za mir". "Šta je posle toga mogao - da se ubije", upitao se Šainovićev advokat.

Branilac je podvukao i da su tužioci u završnoj reči prvi put tvrdili da je Šainović imao "politički nadzor" nad državnim snagama na Kosovu, iako u optužnici piše da je on "komandovao" vojskom i policijom.

"SR Jugoslavija, ma kakva bila, u to vreme je bila država, a u svakoj državi politički nadzor nad snagama bezbednosti ima vlada. Politički nadzor nad VJ imala je Savezna vlada, a nad MUP Srbije - vlada Srbije i ministar unutrašnjih poslova", rekao je Fila.

On je kao nedokazani odbacio i navod da je Šainović bio "politički pouzdanik" Miloševića, tvrdeći da su se oni sastali samo jedanput tokom 1999.

Negirajući tvrdnju tužilaca da je cilj "zločinačkog poduhvata" bila promena etničkog sastava stanovništva Kosova progonom Albanaca, Fila je sugerisao da je trajni progon 800.000 Albanaca bio nemoguć.

Šainovićev branilac je tvrdio i da su SAD 1999. želele da bombarduju SRJ i Srbiju, navodeći kao dokaz za to iskaz svedoka odbrane Kesića da je tadašnji predsednik SAD Bil Klinton priznao delegaciji američkih Srba da su Srbiji na pregovorima u Rambujeu postavljeni zahtevi koje nije mogla prihvatiti,

Tvrdnju optužbe da je cilj optuženih bio da "promenom etničke ravnoteže obezbede trajnu srpsku kontrolu nad Kosovom", Fila je nazvao "tužnim pojednostavljivanjem istorijskih događaja".

"Kontrola teritorije svoje države nije zločinačka namera, već ustavna obaveza", ocenio je Fila, podsećajući da je i po rezoluciji 1244 UN kojom je okončan rat u junu 1999. Kosovo bilo deo Srbije.

Odbrana optuženih nastavlja završne reči.

Tužioci su ranije zatražili da svi optuženi budu proglašeni krivim za zločine na Kosovu i osuđeni na kazne u rasponu od 20 godina do doživotnog zatvora.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 21. avg 2008, 19:29) - anonymous [neregistrovani]

Dokaz

Naravno da ima dokaza on je SRBIN