Čitaj mi!

Smanjen izvoz jabuka u Rusiju, put ka Egiptu i Indoneziji još nije otvoren

Godinama je rusko tržište bilo krajnja destinacija voću iz Srbije. Pogotovo jabukama. Od početka rusko-ukrajinskog sukoba domaće voće sve teže nalazi put do ove zemlje. Tokom 2022. godine Srbija je dobila dozvole za izvoz jabuka u Egipat i Indoneziju, ali da bi pošiljke krenule ka novim tržištima potrebno je usklađivanje fitosanitarnih uslova i ukidanje carina.

Na tržište Ruske Federacije za jedanaest meseci prošle godine izvezeno je jabuke u vrednosti od 62 miliona evra, što  je za 10 miliona evra manje nego u istom periodu 2021.

"U našoj kompaniji je značajno smanjen izvoz voća u Rusiju zbog uticaja rusko-ukrajinske krize. Problemi koji su zabeleženi na početku krize kao što su kašnjenje transporta, pronalaženje alternativnih tranzitnih pravaca i kašnjenje ili nemogućnost naplate potraživanja su u prethodnom periodu rešeni", kaže Aleksandra Vučković, direktor Miraks agrara.

"Trenutno transport robe i naplata funkcionišu neometano. Problem je neizvesnost naplate nedospelih potraživanja gde je valuta plaćanja oko 40 dana, a situacija na terenu je nepredvidiva", dodaje naša sagovornica.

U prethodnom periodu transport je značajno poskupeo.

"Transport ide preko Litvanije i Letonije ili preko Poljske i Belorusije. Put je duži oko 400 kilometara u odnosu na raniju rutu koja je išla preko Ukrajine. Postoji granični prelaz više i sve to produžava putovanje 2 do 3 dana. Pre krize cena transporta je bila za oko 50 posto niža. To se reflektuje i na izvoznu cenu jabuke, a samim tim i na isporučene količine prema Rusiji", objašnjava Vučković.

Podizanje plantaža na Kavkazu

Osim krize izazvane sukobima u Ukrajini, manji izvoz rezultat je i manjeg roda voća u Srbiji tokom prethodne sezone, ali i povećanje površina pod jabukom u Rusiji.

"Izvoz u Rusiju je dosta otežan. Ja vodim neke plantaže na severu Kavkaza. Oni tu uveliko podižu i to ogromne plantaže. Transportni troškovi su jako porasli, dosta je teška situacija. Cena energenata je ovde daleko veća. Litar evrodizela je tamo 60 evrocenti, a pogledajte koliko je ovde. Pa gde je cena radne snage, poskupeli su i pesticidi, veštačka đubriva", kaže Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

"Mi moramo da vidimo, pogotovo kod jabuke, kako da se smanje ti troškovi proizvodnje. Jedna od varijanti je uvođenje mehanizovane rezidbe, kao i koncentracija ponude. Da se velike kompanije udružuju i imaju ponudu iz jednog mesta sa najsavremenijim kalibratorom", dodaje naš sagovornik.

Izvoz na nova tržišta

Pronalaženje novih tržišta je, takođe, bitno. Posle Ruske Federacije po veličini izvoza su značajne još dve zemlje - Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Na ova tržišta je u prvih 11 meseci 2022. godine izvezeno jabuke u vrednosti od približno 14 miliona evra, što je, zapravo, nadomestilo gubitke sa ruskim tržištem.

"Berba 2022. je u Srbiji bila značajno niža u odnosu na očekivanja i prosek zbog teške proizvodne godine. Raspolagali smo manjom količinom jabuka za izvoz. Osetan je pad učešća izvoza na tržište Rusije. To je krenulo 2018-2019. godine kada smo svi zajedno krenuli da radimo na otvaranju novih tržišta čiji se udeo u izvozu srpske jabuke povećava", kaže Nikola Nenadović, direktor Agrounije.

"Tu bih napomenuo tržišta poput Ujedinjenih Arapskih Emirata kao možda jedno od najvećih tržišta, jer oni su zapravo hab. Tamo ne završava naša jabuka, oni su trgovci i dalje je preprodaju. Poslednjih godinu-dve došli smo do tih kupaca, pa preskačemo Emirate u toj trgovini. Idemo direkno na tržišta Saudijske Arabije, Katara, Indije, Bahreina, Kuvajta, Malezije, Omana, Bangladeša... To su interesantna tržišta", dodaje naš sagovornik.

Veliki potencijal jeste i tržište Velike Britanije.

Tokom 2022. proizvođače jabuke i izvoznike obradovala je vest da bi voće mogli da plasiraju na tržišta Indonezije i Egipta.

"Egipat, kao jedna od zemalja koja je apsolutno zavisna od uvoza kada je reč o jabukama i koja godišnje uvozi ovo voće u vrednosti od preko 300 miliona dolara, prepoznata je kao izuzetan potencijal za domaće proizvođače i izvoznike. Privrena delegacija Srbije je ovim povodom boravila u poseti Kairu. Obostrani interes za saradnju u ovom segmentu postoji, ali se i dalje očekuje realizacija Sporazuma o slobodnoj trgovini i usklađivanje fitosanitarnih sertifikata izmedju dve zemlje", kažu u PKS.

Domaći izvoznici se nadaju da bi ovi problemi mogli da budu rešeni tokom ove godine.

"Evropska unija ima sa Egiptom potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini. Tako su uvozinici iz Egipta oslobođeni plaćanja uvoznih dažbina za jabuku iz Poljske ili Italije, dok na našu jabuku ti nameti idu i do 40 posto, pa naša jabuka nije konkurentna. Bilo je reči da će to biti rešeno tokom 2022, a ja očekujem da će to biti urađeno u narednih nekoliko meseci", kaže Nenadović.

"Imam informaciju da se radi i na Indoneziji. Ne znam dokle se sa tim stiglo, ali se nadam da će i to tržište uskoro biti otvoreno", dodaje naš sagovornik.

"Svakako smo zainteresovani za tržišta Egipta i Indonezije. Imamo potencijalne partnere u Egiptu, ali još nisu stečeni formalno-pravni uslovi za izvoz u tu zemlju. Očekujemo da ćemo biti obavešteni uskoro o tome i radujemo se izlasku na nova tržišta", kaže Vučković.

Usklađivanje sertifikata

Izlazak na nova tržišta znači i prilagođavanje ponude tamošnjoj tražnji.

"Različiti delovi sveta imaju različite afinitete prema određenim ukusima tj. vrstama voća. Tako je, na primer, potražnja jabuke za tržišta Evrope, Rusije ili Bliskog Istoka različita u smislu sorte jabuka, pakovanja... Takođe, razlikuju se i procedure, sertifikati i potrebni parametri za hemijske, mikorbiološke analize i morfološko-fiziološke karakteristike", objašnjava direktorka Miraks agrara.

"To nije nikakav finansijski namet kada je Egipat u pitanju. Kada smo počeli da radimo sa Rusijom pre 15-20 godina, ovo tržište je bilo izuzetno zahtevno, tako da su nas naučili kako zapravo treba da radimo. Svi mi poslujemo u skladu sa GlobalGAP standardima, vodimo računa o tretmanima, pesticidima", objašnjava Nenadović.

Mnogo veći izazov je, kaže, bila Indija.

"Na tom sporazumu se radilo jako dugo, jer su oni imali specifične uslove, ali ni to nije nešto što nas je dodatno koštalo finansijski. Koštalo nas je vremena da se uskladimo. Indija je specifična po pitanju fitosanitarnih uslova, zahtevali su non-GMO sertifikat, kao i analizu za svaku isporuku, što nije slučaj sa ostalim tržištima. Tu je i dokazivanje hladnog tretmana koji je specifičan i jedinstven samo za njih. To ne može svako da radi, samo pravna lica koja imaju hladnjače i ozbiljnu logistiku", dodaje naš sagovornik. 

Jabuke bi u izvozu trebalo da budu skuplje bar 10 centi

Iako je hrana u svetu sve skuplja, proizvođači jabuke kažu da inflacija nije pratila rast otkupnih cena ovog voća.

"Cene jabuke nisu ispratile globalnu inflaciju, rast cena inputa sa kojim smo suočeni, radne snage, energena, logistike... Unazad dve godine je jabuka kao biznis u krizi. Očekujemo i nadamo se da će ove godine cena odreagovati. Sa rastom cena inputa od 20, 30, 40 posto ovaj biznis nije nimalo rentabilan", kaže direktor Agrounije.

"Prosečna prodajna cena za prvu klasu je oko 75-80 evrocenti po kilogramu i to je cena koja je slična godinama. Jabuka bi tebalo da košta bar 10 centi više da bi ovaj posao imao smisla", dodaje naš sagovornik.

Zato ne čudi što se mali proizvođači odlučuju da napuste ovaj posao.

"Pod voćem imam hektar šljive, 2 hektara jabuke. Smanjio sam jabuku i još smanjujem, jer je tržište nepovoljno. Pijace kao takve izumiru. Jedino kada ja sam mogu da prodam svoje voće to je isplativo. Čim dajem trećem licu to je neisplativo. Ono uzima ekstra kvalitet, ostalo ti potcenjuje. Imam malo breskvi i kruške. Prelazim polako na cvećarstvo i rasad", kaže Danilo Vešović, voćar iz Zrenjanina.

"Kao pravno lice sarađujemo sa mnogo malih proizvođača i pružamo im podršku u smislu da imaju siguran plasman, realizaciju, naplatu... Međutim, tržište diktira cenu i ono što vidim jeste da sve više malih proizvođača odustaje od biznisa, napušta biznis, izlazi iz biznisa, prodaje biznis. Ukoliko se nastavi ovaj trend niskih cena plašim se da ćemo, mi generalno, izgubiti poziciju koju smo gradili godinama. Trenutno je Srbija značajan činilac u proizvodnji jabuke u Evropi sa 500.000 tona godišnje", kaže Nenadović.

Problemi izvoznika

Zbog loše proizvodne godine tokom 2022. izvoznici se suočavaju sa mnogim problemima. Slabiji rod, slabiji kvalitet, pad izvoza zbog sukoba u Ukrajini uslovili su pad njihovog prometa.

"Pad prometa uticao je na smanjenje likvidnih sredstava, gde su pogođene firme, zajedno sa našom, na početku krize zatražile od Vlade Srbije reprogram kredita odobrenih Garantnom šemom Vlade. Tim reprogramom bi firme koje su imale pad prometa od marta 2022. dobile grejs period od 12 meseci na otplatu rata kredita i time bi mogle sredstva koja odvajaju za vraćanje kredita da ulože za izlazak na nova tržišta", kaže Vučković.

"Na taj način bi se generisao prihod, stvorili bi se uslovi za povećanje poslovanja i vraćanje na obime koje su firme beležile pre krize. Očekujemo da će se navedeno realizovati i da ćemo u 2023. ostvariti saradnju sa partnerima sa novih tržišta", dodaje naša sagovornica.

U prvih jedanaest meseci 2022. godine Srbija je izvezla 133.485 tona jabuka, što je vredelo 91,4 miliona evra. Za isti period godinu ranije izvoz ovog voća bio je 96,7 miliona evra, a ukupno smo na strana tržišta prodali 157.974 tone jabuka, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.