Čitaj mi!

Da li će i koliko radnika iz Srbije zatražiti nemačke "karte šansi"

Nedostatak radnika sve više pogađa gotovo sve evropske zemlje. Najglasnija u isticanju tog problema je Nemačka, zato najavljuje novi sistem useljavanja – "karte šansi". Neće biti potrebna ni diploma ni poznavanje jezika to u najkraćem predviđa predlog novog zakona koji bi trebalo da stupi na snagu sledeće godine. Kako bi novi podsticaj Berlina mogao da utiče na odliv radne snage za Dnevnik su govorili ekonomista Jelena Žarković i Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.

Ako znamo da otprilike dve trećine građana koji Srbiju napuštaju zbog posla odlaze u Evropsku uniju, a od tog broja čak 40 odsto ode u Nemačku, kako Vama deluje najava Nemačke, kako se može odraziti na naše tržište?

- Sigurno da će to podstaći jedan deo radnika da odu u Nemačku, kao što je to bilo unazad nekoliko godina od tog prvog akta koji su oni doneli, koji se odnosi za zemlje Zapadnog Balkana.

Oni su, recimo za vreme korone doneli Uredbu o visokokvalifikovanim radnicima, za njihovo privlačenje, pa čak i u toj godini, koja je u svakom smislu bila vanredna, oni su imali priliv radne snage, koji je njih same iznenadio.

Tako da možete tek da zamislite kako bi u normalnim okolnostima to izgledalo. Nemačko tržište rada naprosto usisava radnu snagu. Njima svake godine fali tri miliona radnika i ovo će svakako da podstakne određen broj odlazaka iz Srbije, ocenjuje Jelena Žarković.

Nemački sistem se raduje što stižu radnici, a šta kažu naši poslodavci?

- Nikako za naše poslodavce nije razlog za radovanje. Mi i sada imamo veliki problem za kvalifikovanu radnu snagu. Nemci se ne interesuju toliko za opšte zapošljavanje onih nekvalifikovanih, polukvalifikovanih.

Oni ovim zakonom traže izdvajanje da to budu kvalifikovani radnici koji će da imaju certifikate ili će dokazati da znaju posao za koji konkurišu.

Međutim, sam način koji je Nemačka uredila kaže da više ne mora nemački poslodavac da posebno dokaže da nema radne snage dovoljno, već će biti dovoljno da neko ko konkuriše da se zaposli u Nemačkoj ima dokaz da je kvalifikovan, dovoljno poznaje nemački jezik, moći će vrlo brzo - u roku od dve do tri nedelje da konkuriše i da dobije odgovor, objašnjava Nebojša Atanacković.

Procene su da godišnje oko 30.000 ljudi odlazi u Nemačku zbog posla, neki se vrate, neki ostanu pa su procene da se u tu zemlju u protekle dve decenije odselilo više od 200.000 naših građana. Koliko poslodavci to osećaju?

- Procene su da ukoliko se značajno ne uveća priliv stanovništva da će već 2035. godine biti na tržištu rada čak sedam miliona ljudi manje nego sada. Zbog toga nemačka vlada doprinese da se godišnje oko 400.000 ljudi doseli u Nemačku.

A kvalifikacije koje su tražene su bukvalno sve - od lekara, medicinskih radnika, negovatelja do IT inženjera, mašinskih, građevinskih preko zanatlija, vozača do ugostiteljskih radnika. Nema te branše koja u ovom trenutku nije potrebna nemačkoj privredi, ističe Nenad Radičević dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Ova zanimanja su deficitarna i u Srbiji, posebno vozači. Kakvi su mehanizmi sada pred poslodavcima?

- Mi, poznato je već dve decenije, možda i duže, nemamo dovoljno škola koje će praviti kvalifikovane radnike različitih struka. Doduše dobri smo u IT sektoru, međutim ono što nedostaje, to su zanimanja srednje stručne spreme, pre svega kvalifikovani randici.

Očigledno je da će ovaj potez nemačke Vlade i potreba nemačke privrede da zapošljava toliko kvalikofikovanih ljudi ubrzaće pomeranje radne snage od Bliskog Istoka ka nama, smatra Atanacković.

Mogu li naši poslodavci da trče tu trku?

- U svakom slučaju već se sada oseća da bi poslodavci zaposlili i zadržali kvalifikovane radnike moraju da povećaju plate, da poboljšaju uslove rada.

Sve to zajedno srpsku privredu dovodi u situaciju da je manje konkurentna što se tiče cena, jer ona će morati da onda neuporedivo više plati i da cena proizvoda te naše privrede bude veća, ali mi teško da možemo da konkurišemo Nemačkoj, koja ima mnogo razvijeniju privredu i može da plati više, ocenjuje Atanacković.

Nemačka je godinama obećana zemlja za medicinare sa ovih prostora. Rumunija je npr. taj problem, između ostalog, rešila povećanjem plata. Da li bi to i u našem slučaju bilo dovoljno?

- Pitanje zarada nije jedino važno, posebno za zdravstvene radnike. Nije samo Rumunija imala taj problem, već i Mađarska, Poljska, Češka - sve su se susrele sa tim problemom, posebno pri ulasku u EU. Ali istraživanja su pokazala da je plata samo jedan faktor.

Važni su i uslovi rada, ali i njihov status. Lekarima je važno kakav imaju status, ističe Žarkovićeva.

Često možemo da pročitamo da Srbiji nedostaju radnici, da neki oglasi mesecima ostanu upražnjeni i to u različitim oblastima - od poljoprivrede, ugostiteljstva do IT-a. Koliko nedostatak radnika može da uspori privredni rast?

-Za privredni rast potrebna su vam tri sastojka - radnike, kapital i tehnologiju. Da bismo napravili ono što mi zovemo ekonomski kolač da bi on stalno mogao da se uvećava. Taj hronični nedostatak radne snage postoji u svim evropskim državama, jer smo mi svi stare nacije.

Taj kontingent radne snage između 15 i 64 godine. Sve manje vam ulazi mlade radne snage, sve više vam izlazi starih. Vi to morate da popunjavate ili emigracijom, ali drugi način jeste da vi produktivnije koristite radnu snagu. Odnosno da ga motivišete da taj radnik proizvede što je moguće više. Ta radna snaga mora da bude i obrazovana i zdrava. I sve to je povezano, zaključuje Žarkovićeva.

Mi imamo često istraživanja koja pokazuju da sedam ili osam od deset anketiranih želi da se iseli, a najčešći razlozi su bolja plata, životni standard. Na čemu mora ubrzano da se radi da bi se preokrenula takva statistika?

- To je jedan proces koji kad god da počne, on je zakasnio. Sa tim procesom smo trebali mnogo ranije. Mislim da mladim ljudima treba pružiti dobru perspektivu života. Poslodavci su već suočeni sa tim da kada nečega nema, onda se plaća više i prave uslove da se taj nedostatak nadoknadi. Mislim da su sada bolji uslovi nego prethodnih godina.