Čitaj mi!

Pšenica posejana na više od 725.000 hektara – neujednačeno niče, a problem su i insekti

Rekordne površine pod pšenicom u Srbiji u poslednjih sedam godina! Hlebno zrno jesenas je posejano na više od 725.000 hektara, što je povećanje od 16 procenata u odnosu na prošlu godinu. Zbog isušivanja površinskog sloja zemljišta pšenica neujednačeno niče na parcelama. Uz to, gotovo u svim regionima u zemlji pojavile su se lisne vaši i cikade, pa su mnogi proizvođači morali da zaštite biljke insekticidima, što nije uobičajeno za ovo doba godine.

Poljoprivrednik iz Zrenjanina Svetislav Seležan pšenicu je posejao pre mesec dana na 30-ak hektara. To su, kaže, površine koje svake godine opredeljuje za ovaj usev.

"Ja nisam povećavao površine pod pšenicom na mojim parcelama. Koliko sam sejao prethodnih godina, toliko sam i ove, s tim da sam ubacio uljanu repicu kao jesenju kulturu. Za toliko sam smanjio površine pod kojima će biti kukuruz. To sam uradio jer se bojim toplog leta, vetrova koji duvaju konstantno, suše koju imamo skoro svake godine... Ipak, jesenje kulture ranije "dođu" i izbegnu te velike vrućine. Pšenicu sam posejao u optimalnom roku. Bilo je tu dovoljno vlage za nicanje, međutim, dok smo mi to sve pripremili i posejali, ta vlaga se izgubila, tako da nije idealno niklo, ali u suštini kiše koje padaju će to da poprave. Mogu da kažem da sam za sada zadovoljan kako se pšenica razvija", kaže Svetislav Seležan, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

Neujednačeno nicanje pšenice

Budući da su letos brojni poljoprivrednici u Srednjem Banatu zbog suše ostali bez prinosa kukuruza, mnogi su odlučili da ove povećaju proizvodnju pšenice.

"U Srednjobanatskom regionu pšenicom je posejano oko 54.000 hektara što je nešto više u odnosu na prošlu godinu. Setva je po našoj preporuci krenula malo kasnije nego prethodnih godina. Savet je bio da se sačeka jer smo imali dosta kiše u septembru. Zemljište je bilo natopljeno, pa se čekalo da se prosuši. Međutim, nedostatak padavina tokom oktobra uticao je na to da se setveni sloj isuši. Veliki broj zrna nije posejan u vlažnom sloju zemljišta, jer je vlaga isparila zbog temperatura koje su bile visoke za to doba godine. Možemo da kažemo da su uslovi za nicanje bili povoljni što se tiče temperature, ali ne i što se tiče vlage u setvenom sloju. Klijanje i nicanje je usledilo veoma brzo nakon setve, ali veoma neujednačeno i nepotpuno. Padavine su trenutno od velike koristi za dalji rast i razvoj posejanih ozimih strnina. One će omogućiti da zrna koja nisu ponikla poniknu i da strnine imaju dovoljno vlage za dalji rast i razvoj", objašnjava Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Značajno povećanje površina pod pšenicom

Da su se proizvođači odlučili da idu na izvesniji rod i prinos potvrđuje i podatak da je pšenica u čitavoj zemlji zauzela najveće površine u poslednjih 7 godina, a možda i duže.

"Optimalni rok za setvu pšenice je od 5. do 25. oktobra, ali kod nas se pšenica seje i ceo novembar, a bilo je godina kada je setva zašla u decembar. I ove godine je setva počela pre optimalnog roka i sejana je i nakon optimalnog roka, zbog povećanja zasejanih površina koje su, prema podacima sa terena, trenutno veće za 16 posto nego prethodne godine. To znači da je pšenica sigurno zasejana na 725.000 hektara u odnosu na prošlogodišnjih 621.000 hektara. Ali, treba imati u vidu da ovi podaci nisu konačni, jer ih mi prikupljamo i tokom decembra, dok se ne završi nicanje na svim parcelama kada je situacija u potpunosti pregledna. To znači da je moguće da konačne površinu budu i znatno veće. Neke najoptimističnije maksimalne procene idu čak do 800.000 hektara", kaže Sunčica Savović, direktorka Udruženja "Žita Srbije.

"Ono što je sada važno jeste da proizvođači nabave mineralno đubrivo, jer bez njega nema rekordnih prinosa. Takođe, moraju da obrate pažnju na insekte, pre svega, na lisne vaši i cikade. One nisu nanele ozbiljnu štetu do sada, jer su ozbiljni proizvođači zaštitili useve u skladu sa preporukama, a i zbog toga što se problemi kod useva koji nisu tretirani javljaju tek na proleće. Pojavila se i žuta rđa, ali na korovima i travi. Još je nema na pšenici. Ona može, ali ne mora biti preneta na ovaj usev", dodaje naša sagovornica.

Tretiranje pšenice insekticidima u jesen nije česta praksa

Korišćenje insekticida u ovo doba godine nije uobičajeno, ali su mnogi proizvođali bili prinuđeni da zaštite useve, kažu stručnjaci. Za to su u najvećoj meri, objašnjavaju, sami krivi.

"Tokom sazrevanja prošlogodišnjeg žita imali smo veoma visoke temperature zbog kojih je dolazilo do „ispadanja" zrna iz plevica i prinudnog sazrevanja, nije se vodilo računa o ranostasnosti sortimenta, žurilo se sa kombajniranjem... Posledica navedenog je vrlo visok procenat osipanja zrna na poljima nakon žetve. Budući da smo u avgustu imali obilne padavine ta rasuta zrna su krenula u klijanje i nicanje. S obzirom na to da unešena hraniva nisu maksimalno bila usvojena od strane gajenih useva, upravo ove samonikle biljke su imale čak i tu obezbeđenu mogućnost. Došlo je do njihovog intenzivnog bujnog porasta, bokorenja, pa su se u septembru polja zazelenela, kao da je mart. Tako su vaši i cikade, koje su prisutne svake godine, a koje žive i razvijaju se na korovskim biljkama, imale dodatni izvor hrane i veću površinu staništa zbog čega su se prenamnožile. Saniranju samoniklih useva pristupilo se kasno i išlo je vrlo sporo, nije se radilo tanjiranje, nisu se primenjivali totalni herbicidi, bavili smo se žetvenim ostacima kukuruza i suncokreta... Još na terenu postoje ovakve parcele. I tako smo mi sami sebi napravili problem, koliki i kakav videćemo u sledećem periodu", objašnjava Snežana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe RC Zrenjanin.

"Direktne štete od vaši i cikada nisu velike, jer se hrane biljnim sokovima. Međutim, indirektne štete su značajnije zato što su prenosioci virusa koji prouzrokuju patuljavost pšenice i ječma. U kojoj meri su ovi insekti imali prisutan infekcioni potencijal, u ovoj fazi nije moguće utvrditi, te je jedina mera bila upravo suzbijanje vektora virusa. Simptomi virusa su registrovani na parcelama strnih žita tokom prošle godine i proizvođači su to mogli da primete u vidu zaostajanja u porastu, žutila biljaka u manjim ili većim oazama, a bilo je i potpuno uništenih parcela. Simptomi su vidljivi tokom faze vlatanja tj. porasta biljke u stablo, kad se na zaraženim usevima vide prvi znaci virusnog oboljenja i tada više ništa ne može da se učini da se taj problem prevaziđe", dodaje naša sagovornica.

Na samoniklim biljkama su, kažu zaštitari, u prethodnom periodu uočene i fitopatogene gljive, a pojavio se i žitni bauljar. Poljopirvrednicima se savetuje da obilaze svoje parcele i preduzimaju sve mere zaštite u skladu sa najavama progrozno izveštajnih službi.