Čitaj mi!

EBRD zadržao prognozu rasta Srbije na 3,3 odsto za 2022.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu privrenog rasta Srbije za 2022. godinu na 3,3 posto u novom, jesenjem izveštaju o regionalnim ekonomskim izgledima, koliko je predviđala i u maju.

Srbija će istu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,3 procenta imati i 2023. godinu, procenjuje međunarodna finansijska institucija, što je za 0,7 odsto niže od njene majske projekcije.

U odeljku izveštaja posvećenom Srbiji, EBRD konstatuje da je ekonomski oporavak Srbije iz 2021. nastavljen u prvoj polovini ove godine, mada sporijim tempom, pri čemu ističe da je proizvodnja u prva dva kvartala porasla za 4,3 posto, odnosno za 3,9 odsto na godišnjem nivou, respektivno.

Potrošnja domaćinstava je nastavila da vodi ekonomski rast, ali je stopa rasta potrošnje usporila na 4 procenta realno u drugom kvartalu nakon rasta od 7,0 procenata u prvom, kako su se cene povećavale i monetarna politika zaoštravala, napominje se u dokumentu.

Dok su investicije ostale prigušene u drugom tromesečju, izvoz je u istom periodu nastavio snažan rast od 20 procenata na godišnjem nivou predvođen izvozom robe, pošto je industrijska proizvodnja porasla za 4,6 procenata, dodaje se dalje.

EBRD takođe ukazuje na to da su se globalno rastuće cene energenata odrazile na rast računa za uvoz i na povećanje deficita tekućeg računa u prvoj polovini godine.

Globalni rast cena hrane i nafte, naglašava se, doprineo je da se godišnja stopa inflacije u Srbiji poveća u avgustu na 13,2 odsto. Kao odgovor na to, centralna banka je šest puta podigla ključnu kamatnu stopu u 2022, sa 1 odsto u martu na 3,5 odsto u septembru.

U izveštaju se navodi da je Vlada Srbije uvela različite mere za osnovne životne namirnice, za pelet i naftu kako bi podržala budžete najugroženijih domaćinstava.

Iako su tarife za električnu energiju umereno povećane, predstojeća zimska sezona biće test za energetski sektor i vladin fiskalni prostor, ocenjuje EBRD.

Banka na kraju navodi da predviđa rast BDP-a Srbije od 3,3 procenta u 2022. i 2023. godini i upozorava na kratkoročne rizike koji se ogledaju u povišenoj inflaciji, njenom uticaju na raspoloživi dohodak stanovnika i pogoršanju eksterne tražnje zbog očekivanog usporavanja na tržištima EU.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, EBRD prognozira rast BDP-a regiona od 3,2 procenta u 2022, isto koliko je procenila u maju, dok je projekciju rasta za 2023. godinu revidirala naniže u odnosu majsku za 0,6 procentnih poena na 3 posto, ukazujući na povećane rizike po ekonomske izglede, posebno u svetlu fiskalne ranjivosti i osetljivost na rast na evropskim tržištima.

Što se tiče zemalja u regionu, EBRD predviđa Albaniji rast u 2022. i 2023. godini od po 3 procenta, Bosni i Hrcegovini rast od 3 odsto i od 2,3 posto, respektivno, a na KiM očekuje rast BDP-a od 4 posto ove i od 3,7 procenata iduće godine.

Privredni rast Crne Gore će, prema proceni ove banke, iznositi 3,7 posto u tekućoj i 4 procenta u narednoj godini, dok se rast BDP-a Severne Makedonije procenjuje na nivou od 2,7 i 2,3 odsto u navedenim godinama.

Pažnju zaslužuje podatak da EBRD predviđa privredni pad Rusije za 2022. godinu od minus 5 posto, što je za 5 procentnih poena bolja projekcija u odnosu na majsku, a za narednu godinu je prognozu revidirala naniže za tri procentna poena na 3 posto.

Uticaj sankcija na privrednu aktivnost u Rusiji je, navodi se u izveštaju, bio ozbiljan, ali ne tako loš kao što se očekivalo. To je, s jedne strane, rezultat koraka koje je preduzela centralna banka da spreči finansijsku krizu, a s druge, rezultat ograničenog sankcionisanja ruskog energetskog sektora, što reflektuje značajnu zavisnost onih koji uvode sankcije za ruske energente.

Međutim, nenaftna privreda Rusije, posebno sektori zavisni od stranog uvoza, teško je pogođena, zaključuje EBRD.