Čitaj mi!

Srbija među najvećim rasipnicima energije, profesor Banjac objašnjava kako da uštedimo

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac rekao je da se građani Srbije neracionalno ophodimo prema energiji i postoji veliki prostor za uštedu. Samo racionalnim korišćenjem energije možemo da uštedimo 10 odsto bez ikakvih ulaganja, sa malim ulaganjima te uštede idu do 20 odsto, a sa većim ulaganjima potrošnja energije može da se prepolovi, napomenuo je Banjac. Kaže da domaćinstva najviše energije troše na grejanje.

Mere koje je Brisel preduzeo kako bi smanjio potrošnju energije su smanjenje temperature grejanja, hlađenja prostorija, dekorativno osvetljenje, gašenje svetla na ustanovama i u preduzećima od 22 do 6 sati ujutru.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac rekao je da je ovo samo jedna od energetskih kriza, a da se prva energetska kriza dogodila 1972. godine (prvi naftni šok), kada je cena nafte skočila četiri puta i to su dobre prilike da se zapitamo koliko trošimo energiju.

"Mi u Srbiji se neracionalno ophodimo prema energiji i postoji veliki prostor za uštedu. Samo racionalnim korišćenjem energije možemo da uštedimo 10 posto bez ikakvih finansijskih ulaganja", napomenuo je Banjac.

Prema njegovim rečima, sa malim ulaganjima te uštede idu do 20 odsto, a sa većim ulaganjima potrošnja energije može da se prepolovi.

Istakao je da se novonapravljene fabrike racionalno odnose prema energije jer je u cenu njihovog proizvoda uračunata i energija, ali imamo i dosta zastarele industrije koja troši dosta energije.

Banjac je podsetio da je od 2013. uveden energetski menadžment i da je od tada počelo da se vodi računa kako bi i ta preduzeća smanjivala potrošnju za jedan procenat godišnje.

Srbija inače važi za zemlju koja rasipa energiju, trošimo tri-četiri puta više od evropskog proseka.

"Ako govorimo o domaćinstvima najviše energije se koristi za grejanje, oko 60 odsto ukupne energije. Mnogi građani žive u objektima koji ne da nisu toplotno izolovani već nemaju ni fasadu", istakao je.

Međutim, što se industrije tiče, kaže, da Srbija ima energetski intenzivne industrije poput proizvodnje guma i šećera i one troše dosta energije kako bi napravile proizvod.

Šta je neracionalna potrošnja 

"Racionalno je razumno korišćenje energije. Možda je najlakše da se objasni tako što ćemo objasniti šta je neracionalna potrošnja. To je kada grejete stan, a otvorite prozore, kada uključite klima uređaj pa hladite, a otvoren je prozor. Kada šire pogledamo to je i kada grejete kuću, a niste uradili izolaciju", rekao je Banjac.

Napomenula je da se često energetsku efikasnost vezuju i za energetski efikasne uređaje.

"Najviše u domaćinstvu troši bojler oko devet posto energije, zatim šporet, frižider, klima uređaji. Gde se najviše troši energije tu se najviše može uštedeti", rekao je.

Naveo je praktične primere kako da se uštedi energija - efikasnije je da se tuširate nego da se kupate u kadi, ako se tuširate ne treba sve vreme da curi voda.

"Potrošači su ti koji diktiraju kako će se trošiti energija, a ne sam uređaj", istakao je Banjac.

Govoreći o uštedama grejanja, kaže da svako pregrevanje za jedan stepen od onoga što nam je dovoljno trošimo sedam odsto više energije, kada hladimo taj prostoj trošimo više četiri posto energije.

Ponašanje u slučaju energetske krize 

"U slučajevima energetske krize možemo malo da spustimo temperaturu, kao što to rade Nemci, da se malo toplije obučemo", rekao je profesor.

Kao dugoročno rešenje, kaže da treba krenuti u obnovu energetske efikasnosti objekata, da menjamo prozore i stavljamo fasade, jer na taj način možemo da uštedimo do 40 odsto energije.

"Sledeći korak je da menjamo sisteme kojim se grejemo. Oni koji se greju na struju da razmisle da pređu na grejanje toplotnim pumpama, na taj način smanjiće potrošnju električne energije za tri puta", naveo je profesor.

Od prošle godine država je povećala subvencije za mere energetske efikasnosti.

Banjac naglašava da ako se zamene prozori i uradi fasada da se može uštedeti do 40 odsto energije.

Pojasnio je pojam "energetski vampir", kaže da su to uređaji koji troše malo energije ali rade 24 sata i onda se ta energija nakupi – to su uređaji poput televizora i kompjutera.

"Prema nekim podacima ako te uređaje isključujemo možemo uštedeti do pet posto energije", rekao je Banjac i napomenuo da nije štednja samo da smanjimo račune već za struju koju koristimo mora da se sagori neki ugalj.