Mali sa Damjanovićem: Robna razmena sa Crnom Gorom će preći milijardu evra u 2022.

Ministar finansija Siniša Mali i ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović razgovarali su o ekonomskoj saradnji dve zemlje i mogućnostima za njeno dalje unapređenje, o projektima od zajedničkog interesa, kao i o izazovima pred kojima se nalaze svetske ekonomije.

Siniša Mali je na sastanku u Palati Srbija rekao da je tokom prošle godine ukupna robna razmena između dve zemlje iznosila 900 miliona evra i da je porasla za 19,7 odsto u odnosu na 2020. godinu.

Ministar Mali je izrazio očekivanje da će ukupna robna razmena dve zemlje u ovoj godini preći milijardu evra, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Ministri su razgovarali i o infrastrukturnim projektima koji su značajni za obe zemlje, poput izgradnje auto-puta kroz Srbiju do granice sa Crnom Gorom i o rekonstrukciji pruge Beograd-Bar.

Mali i Damjanović su razgovarali o izazovima sa kojima se ceo svet suočava, usled situacije u Ukrajini, a poseban akcenat na sastanku je stavljen na snabdevenost naših tržišta osnovnim životnim namirnicama i na nabavku energenata.

Ministar Mali je istakao da se samo zajedničkim naporima mogu rešiti brojni izazovi koje je prouzrokovala svetska ekonomska kriza.

Takođe, istakao je važnost inicijative Otvoreni Balkan, koja je za Srbiju od ogromnog značaja i koja će povezati našu zemlju sa drugim članicama te inicijative, u jednu, gotovo jedinstvenu privrednu zonu, što će doprineti rastu celog regiona.

Ministar finansija Siniša Mali je govorio o novom modelu elektronskih faktura koji se primenjuje u našoj zemlji, s obzirom da bi iskustva Srbije u toj oblasti mogla da budu od koristi Crnoj Gori. Sagovornici su razmenili iskustva o sistemu e-fiskalizacije, na koji su prešle obe zemlje.

U tom kontekstu, ministar Mali je najavio i uvođenje sistema e-otpremnica 2023. godine, na koji će se nadovezati platni promet između pravnih lica i sistem e-fiskalizacije.

Ministar Mali je tokom sastanka predstavio i makroekonomske pokazatelje Srbije ističući da su, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, veoma dobri, što se ogleda kroz nivo privrednog rasta, za koji očekujemo da će u drugom kvartalu dostići četiri odsto BDP-a, stopu nezaposlenosti koja je na nivou pre pandemije, javni dug koji je daleko ispod kriterijuma Mastrihta.