Odbor direktora MMF-a potvrdio drugu reviziju aranžmana sa Srbijom

Siniša Mali je rekao da "kao što smo i naveli u Izjavi o programu, koju je Vlada Republike Srbije usvojila početkom juna meseca, sprovođenje programa se uglavnom odvija po planu i većina kvantitativnih programskih ciljeva za kraj decembra i standardnih stalnih ciljeva, je ispunjena. Uprkos izazovima koje je donela pandemija, uglavnom smo izvršili preuzete obaveze kada je reč o realizaciji plana strukturnih reformi, i to je i potvrdio Odbor direktora MMF-a".

Mali je istakao da su ciljevi programa očuvanje makroekonomske stabilnosti, prilagođavanje karaktera monetarne i fiskalne politike tekućim ekonomskim kretanjima, nastavak sprovođenja plana strukturnih fiskalnih reformi radi očuvanja fiskalne stabilnosti, jačanje otpornosti finansijskog sektora, između ostalog i daljim povećanjem dinarizacije i razvojem tržišta kapitala...

"Naš prioritet ostaje očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, uz pružanje podrške privrednom rastu. Naše javne finansije su u potpunosti stabilne, i nastavljamo da ostvarujemo dobre ekonomske rezultate, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi koja pogađa sve svetske ekonomije. U prvom kvartalu ove godine ostvarili smo privredni rast od 4,4 odsto BDP, dok u drugom kvartalu očekujemo rast od 4 odsto BDP-a", naveo je Mali.

Mali je podsetio i da su ostali makroekonomski pokazatelji dobri, da je nezaposlenost u prvom kvartalu na nivou od 10,6 odsto, a javni dug na 52,3 odsto, što je daleko ispod nivoa od 60 odsto koliko je dozvoljeno sporazumom iz Mastrihta, navodi se u saopštenju.

"U skladu sa budžetom za ovu godinu, cilj nam je da ograničimo fiskalni deficit na 3 odsto BDP-a, a ono što je posebno važno jeste da u konsultacijama sa MMF-om pripremamo novi set fiskalnih pravila, među kojima je novo fiskalno pravilo o dugu i deficitu, kako bi se obezbedila dugoročna fiskalna održivost", rekao je Mali.

Podseća i da je nedavno imao sastanak sa šeficom Kancelarije MMF-a u Srbiji Julijom Ustjugovom, sa kojom je, između ostalog, razgovarao o povećanju plata, minimalne zarade i penzija, kao i o izmeni švajcarske formule radi usklađivanja rasta penzija.

"Udeo penzija u BDP-u u Republici Srbije je 9,2 odsto, što omogućava vanrednu indeksaciju i modifikaciju švajcarske formule, a što ne bi ugrozilo održivost javnih finansija", naglasio je Mali.

Siniša Mali je zaključio da ekonomska kriza pred sve svetske ekonomije postavlja ozbiljne izazove, a ono što je najvažnije jeste da je Republika Srbija na njih reagovala pravovremeno i da su preduzete sve potrebne mere za očuvanje privredne aktivnosti i životnog standarda građana Srbije.

"Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, nastavljamo da sprovodimo strukturne reforme i da gradimo jaču, uređeniju i bolju Srbiju. Svakoga dana pokazujemo da nam kriza nije izgovor, već motiv da radimo više i bolje i da se zajedno borimo za očuvanje životnog standarda svih građana Srbije, kao i za očuvanje i poboljšanje privrednog ambijenta. Kao što je tokom pandemije država najveći deo krize preuzela na sebe, tako je i sada, u krizi prouzrokovanoj situacijom u Ukrajini", naveo je ministar finansija.

Republika Srbija je u junu prošle godine sklopila novi savetodavni aranžman sa MMF-om, pod nazivom Instrument za koordinaciju politika (The Policy Coordination Instrument – PCI), koji će trajati do kraja 2023. godine, odnosno 30 meseci. Aranžman je u potpunosti savetodavnog karaktera, što znači da ne podrazumeva finansijsku podršku, navodi se u saopštenju.