Kolike zalihe nafte Srbija ima i šta će tržištu doneti operativne rezerve

U ponedeljak je sirova nafta bila na devetomesečnom maksimumu – 124 dolara, a od utorka cena je padala i do 112 dolara, jutros je 117. Tomislav Mićović objašnjava šta se događa sa tržištem nafte.

"OPEK je usvojio plan vraćanja proizvodnje na redovan nivo još 2020. godine kao posledica kovida, zapravo kojim tempom će se izlaziti iz kovida tim tempom će se povećavati proizvodnja", naveo je Mićović.

Ukazao je da su prvi put doneli odluku da julsko i avgustovsko povećanje proizvodnje bude malo više, odnosno da se septembarska kvota rasporedi na ta dva meseca.

"To je tržište osetilo i zato se cena nafte juče smirila, sa preko 120 došla je na 113 dolara", dodaje on.

Naveo je i da se od septembra 2020. godine do danas jasno vidi neprekidan trend rasta cene nafte koja se preliva na cene goriva svuda u svetu.

Ističe i da je kada je počeo rat u Ukrajini tržište bilo zbunjeno, kao i da su čas bili optimisti, čas pesimisti, i da su oscilacije bile veoma velike.

"Potražnja za naftom je, ne potrošnja, ‘alavost’ za naftom je uzrokovala te skokove i strah od nestašice. Nalazimo se u jednom vrlo nestabilnom periodu kada je u pitanju cena sirove nafte", naglašava Mićović.

Čak 45 odsto veća prosečna cena nafte ove godine

Ukazao je na to da je 45 odsto veća prosečna cena nafte ove godine nego prošle.

"Sve vlade sveta su rešile da u manjoj ili većoj meri neutrališu udar cene nafte na cenu goriva. Ne može tu sa mnogo parametara nijedna država da upravlja osim onih koje imaju puno svoje nafte. Sve države upravljaju ili maržama kompanija ili svojim fiskalnim dažbinama", objašnjava Mićović.

Vlada Srbije je produžila uredbu o ograničenju cena derivata do kraja juna, a danas u 15 sati biće objavljene nove cene.

Mićović kaže da naša uredba i pravilnik nisu u prethodnom periodu baš najbolje odslikavali stanje na tržištu i dolazilo je povremeno do ozbiljnog gubitka u zoni naftnog sektora.

"Znači država se odrekla devet dinara akciza, stisnula je maržu u naftnom sektoru na već opasnoj granici i to su ove cene koje danas imamo", dodaje on.

Ukazao je da je država procenila da može toliko da spusti maržu, ali da ulazimo u period intenzivne potrošnje goriva.

"Naredna dva meseca biće mnogo veća potrošnja goriva i sa ovako stisnutom maržom može da dođe do ugrožavanja uvoza, a u ovom periodu intenzivne potrošnje domaća proizvodnja nije dovoljna. Treba vrlo oprezno uredbom upravljati, jer su cena i snabdevenost neposredno vezani, ne možete vi nerealnom cenom obezbediti snabdevenost", kaže Mićović.

Na pitanje kakvu cenu danas možemo očekivati, ističe da se ne bi usudio da procenjuje.

Šta su operativne rezerve 

Od ovog meseca sve naftne kompanije koje posluju u Srbiji moraju praviti operativne rezerve. Mićović kaže da je država posegnula za tom obavezom operativnih rezervi posle deset godina koliko je ta mogućnost postojala u zakonu.

"To sigurno podiže sigurnost snabdevanja, imate neku količinu kojom kompanije ne mogu da upravljaju. Oni moraju da kupe te derivate nafte, stave ih u svoja skladišta, ali ne mogu da upravljaju tom količinom goriva", objašnjava.

Navodi da su to ove godine prilično male količine rezervi – četiri dana prosečne prodaje u prethodne tri godine.

"Naftne kompanije će tokom juna morati da obezbede te zalihe da 1. jul dočekaju sa tom količinom goriva u svojim rezervama", kaže Mićović.

Ističe da imaju gde to da skladište, ali da će morati to da finansiraju iz marže.

"Marža nije dobit, iz marže se finansira mnogo toga u funkcionisanju naftnog sektora, i u ovom slučaju deo sredstava iz marže će morati da se izdvoji za formiranje i čuvanje tih operativnih rezervi", dodaje Mićović.

Napomenuo je da je u ovim kriznim vremenima potrebno očuvati što više vrsta energenata i da su smanjene akcize za benzin i dizel, a nisu za tečni naftni gas.

"Proteraćemo ga, a važno je očuvati sve vrste energenata na tržištu", ukazuje on.

Sirova nafta u našu zemlju stiže jadranskim naftovodom, ali deo derivata i baržama Dunavom. Na pitanje ima li drugih puteva za transporta, Mićović kaže da ima, i da smo to iskusili kada je bio izuzetno nizak vodostaj Dunava tokom leta.

"Tada se pokazalo da železnica može delom da nadoknadi, ali sve to je neuporedivo sa transportom baržama", dodaje.

Ističe da su auto-cisterne najskuplji vid transporta nafte, a manje su i količine koje tako mogu da se prevezu.

Govoreći o tome koliko naftni embargo koji je Brisel uveo može da poljulja snabdevanje našeg tržišta, Mićović objašnjava da nafte neće biti manje i da će sama ravnoteža između ponude i potražnje biti ista.

"Jedino što nafta iz ovog regiona mora da završi negde drugde, a nafta iz nekog drugog regiona bi trebalo da dođe do Evrope. Mislim da će tu najveće troškove imati Evropa. Rusija koja će, s jedne strane, morati tu svoj naftu negde drugo da otpremi, sigurno neće biti isti troškovi kao da je doprema u Evropu, a sa druge strane, Evropa će morati da obezbedi naftu koja će sigurno biti skuplja", zaključio je Mićović.