Čitaj mi!

Despotović: Struja treba da poskupi 20 do 40 odsto i više

Neophodno je da struja poskupi između 20 i 40 i više procenata, rekao je za "Tanjug" predsednik Nadzornog odbora "Elektroprivrede Srbije" Jovan Despotović i dodao da je EPS imao prošle godine odobrenje da podigne cenu struje skoro 10 posto i nije podigao.

Jovan Despotović je naveo da je poslednjih godina EPS imao odobrenje da poveća cenu pet do sedam posto i nije to učinio, nego je podizao po dva posto.

"To se s poskupljenjem akumulisalo i sada je to nekih 20, 30, 40 i više posto povećanje cene. Ko će da odobri i preseče – ne znam", rekao je Despotović.

Dodao je da građani moraju da znaju da EPS već kasni sa cenom struje.

"Nije korišćeno ni ono poskupljenje koje je EPS mogao da iskoristi. Ko je kočio, ne mogu da kažem", rekao je on.

Despotović je naveo da cena struje nije samo ekonomska kategorija, nego je bitna zbog uštede resursa odnosno uglja i vode.

"I zbog toga je treba podići, i da se i tako ljudi upozore da ne mogu da troše neograničeno za male pare, jer štednje nema kada su voda i struja gotovo džabe. Ne sme više da se propušta prilika za povećanje cena struje, da bi se ljudi disciplinovali", poručio je.

Količina električne energije koju EPS uvozi menja se od situacije do situacije i u toku dana, naveo je i dodao da se upravlja se proizvodnjom struje sa reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta.

Naveo je i da je uvoženo između 20 i nekoliko stotina megavat-sati dnevno.

Despotović je istakao da industrijski potrošači sada plaćaju 75 evra po megavat-satu, i ocenio da je to potcenjeno, odnosno ispod cene uvoza koju plaća EPS.

"Mislim da to mora da se poveća. Samo nekoliko dana je uvoz bio 30 do 50 evra po megavat-satu, a redovno se plaća veća od te cene", rekao je on.

Despotović smatra da će cena za privredu morati da se poveća pa neka jedan deo plaća država a jedan deo privrednici.

Ocenio je da je odobreni uvoz uglja odlična stvar za EPS i podsetio da je ugalj i ranije uvožen, a ne samo krajem prošle godine.

"Kad se sapletete u iskopu domaćeg uglja, onda u većoj količini uvezete ugalj, premostite problem i idete dalje. To nije katastrofa, ni propast sveta, možda je trebalo malo ranije reagovati sa uvozom uglja, kao što je ranije rađeno", rekao je on.

Upozorio je da su rizici ako ne bude povećanje cena struje da će država sve više da plaća uvoz struje, kao i da se dalje devastiraju i vodni resurs i ugalj, jer će biti korišćeni kako se mora a ne kako bi trebalo.

Despotović je podsetio da se povećanje proizvodnje u Srbiji do koga je došlo kroz razvoj privrede nije ispratilo izgradnjom novih kapaciteta u EPS-u, a kao primer naveo da se hidrosektor 30 godina nije pomerio s mesta.

"Poskupljenja struje mora da bude, jer ono najbolje što imamo od resursa, a to su voda i struja, gotovo uopšte ne plaćamo", poručio je on.

Grejanje jeftino u odnosu na račun za mobilni telefon

Ukazao je da su i grejanje i hlađenje na struju vrlo jeftini za građane u odnosu na druge stvari, poput računa za mobilni.

"Zašto je izostao pritisak na građane u poslednjih pa i dve decenije da se štede struje i voda. To nije popularno. A to je povratna sprega, kada bi se štedelo bilo bi mnogo bolje. Ne štedi se samo zbog cena nego zbog toga što te resurse treba čuvati", poručio je on.

Despotović je istakao da je neophodna i planska studija korišćenja postojećih kapaciteta koja će sve obuhvatiti – i popravku i remont i doradu kapaciteta.

Upozorio je i da upravljanje vodnim resursima u Srbiji gotovo ne postoji, jer je nadležnost podeljena na pet ministarstava.

Rekao je da je neophodno da upravljanje EPS-om bude zasnovano na onome što imamo u rukama.

"Nisam ljubitelj uglja ni termoelektrana, niti hidroelektrana posebno – već samo u kontekstu. Moramo moramo mnogo bolju koordinaciju da imamo, a te koordinacije nema", rekao je on.

Dodao je da su obnovljivi izvori energije izvanredan šlag na tortu.

"Ja sam i za solarne i vetrogeneratore u najvećoj mogućoj meri da bi dopunjavali ovo što nam je u rukama" rekao je on.

Dodao je da je neophodno popraviti sve što je pokvareno u termosektoru, i da kapaciteti budu na višem tehnološkom nivou, i upozorio da u hidrosektoru mnoge stvari koji su započete nisu urađene.

"Moramo da napravimo takozvanu plansku studiju, koja kreće od onoga što imate u rukama. Koordinacija može da se napravi tek ako se napravi strategija. EPS ima nezavršene strategije, jednu pravi Ministarstvo rudarstva i energetike, a nisu usaglašene. Moje skromno mišljenje je da država mora prvo da napravi strategiju, pa onda da se radi po sektorima", zaključio je Despotović.