Od polja do stola – kako nastaje hrana budućnosti

Nasledivši tri veka staru vodenicu u Lajkovcu, okruženu njivama, Tomislav Sretenović u organskom sistemu uzgaja speltu, raž, ovas i beli kukuruz od kojih nastaje fino, organsko brašno.

"Mene su roditelji terali sa sela, to je tada bio trend. Ali sam se vratio na dedovinu i mislim da sam uradio pravu stvar", kaže Tomislav Sretenović iz Markove crkve.

Ovo imanje je savršena otvorena laboratorija za tim naučnika Instituta za zemljište koji rade na uspostavljanju modela takozvane ugljenične farme.

"To je poljoprivredna praksa praćenja nivoa ugljenika koji se vezuje u zemljištu umesto da odlazi u atmosferu čime se doprinosi boljem uticaju na klimatske promene", kaže dr Vladan Ugrinović sa Instituta za zemljište.

"Pedeset posto ugljen-dioksida u atmosferi dolazi iz šumske biomase, a ovako ugljenik ostaje vezan u zemljištu i poboljšava mu plodnost", kaže dr Elmira Saljinikov sa Instituta za zemljište.

Malčiranje, korišćenje razrivača umesto dubokog oranja i prevrtanja zemljišta, ostavljanje samorasta na parceli koja se godinu dana "odmara" od setve, korišćenje stajskog umesto mineralnih đubriva najvažniji su činioci za uspostavljanje farme koja vezuje ugljenik iz vazduha.

Cvetni i šumski pojas uz njive su više nego korisni. Zato Evropa poslednjih godina podstiče agrošumarstvo.

"Pošto su dokazani benefiti šume i kao brane od vetra i kao izvora ugljenika, agrošumarstvo je sastavni deo konvencija o klimatskim promenama", kaže Tanja Grujuć sa Instituta za zemljište.

Za jedan posto cvetnog pojasa na parceli od hektar u periodu od pet godina iz evropske kase izdvaja se 270 evra.

Posebno se podstiče i takozvano zemljište "na ugaru", ono koje se "odmara" za setvenu sezonu pokriveno biomasom.

Rezultati ovog istraživanja će krajem godine dati jasnu sliku o količini vezanog ugljenika i organske materije, biće uporedivi sa njivama u konvencionalnoj proizvodnji i najvažnije – daće dobar osnov za finansijsko podsticanje ovakve prakse za srpske poljoprivrednike.