Čitaj mi!

Proizvodnja šarana prepolovljena, bez pomoći države domaće ribarstvo će se teško spasti

U Srbiji su pre deceniju i po radili ribnjaci na površini od 12.000 hektara, a danas se proizvodnja ribe svela na svega 3.500 hektara. U poslednjih osam godina stalno se beleži pad proizvodnje šarana i u ovom trenutku je prepolovljena. Ribarstvu Srbije potrebna je pomoć države, jer bez toga ćemo ostati na nivou tradicionalne proizvodnje šarana i pastrmke, a zapravo resurs koji posedujemo kao država je jako veliki i ima potencijal, kaže Aleksandar Stajčić, direktor "DTD ribarstva" i potpredsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije.

Aleksandar Stajčić ističe da, iako je interes proizvođača da proizvodnja opstane, bez pomoći države i sa previsokim nametima, teško da će se spasti domaće ribarstvo.

"Dugi niz godina domaća proizvodnja pokušava da održi kontinuitet, kvalitet i kvantitet u proizvodnji. Sa početkom kovid krize čitav proces propadanja i otežanog poslovanja se ubrzao. Od 2020. godine kao rezultat došlo je do toga da na tržištu nema dovoljno domaće ribe, tražnja i cena su porasle. U narednom perodu zbog čitave problematike u samoj prozvodnji neće se stvar lako ispraviti, tako da u sledeće dve ili tri godine možemo očekivati visok nivo cena domaće ribe", poručuje direktor "DTD ribarstva".

Dodaje da visoki operativni troškovi čine proizvodnju skupom i ekonomski neefikasnom u odnosu na proizvodnju u ukolnim zemljama i zemaljama centralne Evrope.

"Nameti vodoprivrednih preduzeća su jako visoki, voda kao osnovni resurs je jako skupa i utiče na cenu ribe. Preko Ministarstva poljoprivrede smo predlagali da vodoprivredna preduzeća proizvođačima pomognu tako što će smanjiti ili uknuti vodoprivredne dozvole dok se ne oporavimo. Nažalost, nismo došli do nekih značajnih rezultata. Ono što je potrebno je, sem razumevanja, da se ribarstvu Srbije stvarno pomogne jer bez toga ćemo ostati na nivou tradiconalne proizvodnje šarana i pastrmke, a zapravo resurs koji posedujemo kao država je jako veliki i ima potencijal", poručuje Stajčić.

Prema njegovim rečima, prema kalkulaciji koju je tražilo Ministarstvo finansija, došlo se do toga da skoro milijardu dinara država prihoduje na osnovu različitih taksi, subvencija, davanja u budžet Srbije.

"Direktne subvencije koje iznose 10 dinara po kilogramu prodate ribe daju za trošak državi 40 miliona dinara. Kada vidite tu nesrazmeru, nameće se zaključak da akvakultura služi kao izvor za punjenje budžeta. U EU ne postoje direktne subvencije za prozvodnju, postoje davanja koja nisu direktna subvencija, ali podižu efikasnost proizvodnje, očuvanje biodiverziteta, očuvanje ribnjačke proizvodnje", kaže potpredsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije.

Naglašava da strategija razvoja stočarstva, a samim tim i akvakulture, u Srbiji nije jasno definisana i da zbog toga dolazi do velikih amplituda u prozvodnji, potražnji i cenama.

Aleksandar Stajčić kaže da se pretežno sa svih strana sveta uvozi morska riba, sveža i zamrznuta, dok se sveža riba uvozi iz okolnih zemalja, najčešće Hrvatske i Grčke.

Dodaje da se uveze do 50.000 tona i da je riba na domaćem tržištu kvalitetna.