Čitaj mi!

Zašto je keš valuta sive ekonomije i kako građani mogu da pomognu u njenom suzbijanju

Ivan Radak iz Naleda rekao je za RTS da je ključni izazov kod suzbijanja sive ekonomije da motivišemo građane da i oni pomognu u suzbijanju. Ne mogu inspekcije sve da stignu, jer nema dovoljno inspektora, važno je da i mi kao građani pomognemo u suzbijanju sive ekonomije", naveo je Radak.

Gotovo svaki drugi građanin Srbije, odnosno 49 odsto njih, spremno je da prijavi poslodavca zbog zapošljavanja na crno. To je znatan pomak od perioda pre pet godina, kada bi isto uradila tek trećina radnika, a najčešći razlog za neprijavljivanje je strah od gubitka posla, saopšteno je na konferenciji za medije na kojoj je predstavljeno novo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji.

Utisak gotovo polovine građana je da se obim sive ekonomije smanjio od prethodne godine. Prema mišljenju isto toliko njih, ta štetna pojava je najčešća u građevinarstvu (49 odsto), zatim u trgovini na malo (34 odsto), ugostiteljstvu (23 odsto), zanatstvu i advokaturi.

Ivan Radak iz Naleda rekao je gostujući u Jutarnjem programu da se istraživanja rade od 2014. godine i da se prate stavovi građana o prijavljivanju sive ekonomije, a kako ističe, toj percepciji je doprilena digitalizacija, kampanje u kojima se priča o važnosti smanjenja sive ekonomije, ali i podsticajne mere za poslodavce koje su omogućile da ljudi uđu u legalne tokove, a i oko 60.000 sezonskih radnika je uvedeno u legalne tokove.

"Ključni izazov prilikom suzbijanja sive ekonomije je da motivišemo građane da i oni pomognu u suzbijanju. Ne mogu inspekcije sve da stignu, jer nema dovoljno inspektora, važno je da i mi kao građani pomognemo u suzbijanju sive ekonomije", naveo je Radak.

Prema njegovim rečima, ohrabruje to što je veći broj građana spreman da prijavi sivu ekonomiju.

Napominje da je bitno da se siva ekonomija prijavi na samom početku, jer kad imate drugu ili treću transakciju, onda je teže otkriti.

"To se najbolje vidi prilikom rada na crno, odnosno primanja plate na ruke. Imamo oko 20 odsto građana koji kažu da ili deo, ili celu platu primaju na ruke, što je čista siva ekonomija jer deo tog novca ne završi u budžetu kao porez", rekao je.

Važna svest građana da siva ekonomija nije dobra 

Čak 72 odsto građana smatra da siva ekonomija nije opravdana, a najčešće je prepoznaju kao rad na crno i utaju poreza.

Istakao je da je važno da građani imaju svest da siva ekonomija nije dobra, ali problem nastaje kada građani lično treba da je prijave jer se boje da će izgubiti posao.

Radak je rekao da je trećina ispitanika istakla da siva ekonomija ne utiče na njegov život, što je pogrešan stav, oni ne razmišljaju da je rupa na putu ili nedostatak leka posledica sive ekonomije.

"Čak 26 odsto njih je reklo da opravdava sivu ekonomiju govoreći da je to način preživljavanja. To ne bi trebalo da bude način preživljavanja, to ne treba da bude socijalna politika u ovoj zemlji", kaže Radak.

Kaže da Poreska uprava može kao na gugl mapama da vidi vašu radnju i da vidi da li izdajete ili ne izdajete fiskalne račune. Problem je, kako napominje, i to što nesavesni trgovci storniraju račun i sačuvaju porez za sebe, a građani misle da su dobili fiskalni račun.

Apelovao je da se preko QR koda proverava da li je fiskalni račun validan.

"Razvoj bezgotovinskog plaćanja pomaže u suzbijanju sive ekonomije. Keš je valuta sive ekonomije. Kada platite kešom i ne dobijete račun, poreski organi je ne vide, što nije slučaj kada plaćate karticom", rekao je Radak.