Šta su robne rezerve i ko je čuvar "narodnog blaga"

Policija je uhapsila tri osobe zbog sumnje da su oštetile robne rezerve za više od 300 miliona dinara. Ovo se događalo u Šapcu i Sremskoj Mitrovici. Slične vesti su ovih dana stizale i iz Blaca i Rume.

Žarko Galetin objašnjava da Republička direkcija za robne rezerve kontrolu poverava ovlašćenim kontrolnim kuća, poput "Jugoinspekta".

"Po nalogu države, Republičke direkcije, 'Jugoinspekt' izlazi na teren, vrši kontrolu, meri koliko robe ima", objašnjava Galetin.

Ističe da kada se tokom vanrednih kontroli otkrivaju zloupotrebe da je to znak da postoji problem u sistemu.

"Kada se to učestalo dešava, kada radite nenajavljene kontrole, to je znak da je negde u sistemu problem, da je sistemska greška. Onda bi verovatno sistemski trebalo nešto uraditi da se ne bi dešavale takve stvari", pojašnjava Galetin.

Koje su nadležnosti direkcije

Galetin kaže da Republička direkcija za robne rezerve ima nadležnosti koje su predviđene zakonom i njenim normativnim aktima.

"Direkcija za robne rezerve treba da predstavlja amortizer, kada dolazi do ekstremnih situacija: da li su cene izuzetne niske, pa treba da interveniše da tržištu, tako što otkupljuje od poljoprivrednih proizvođača po nešto većoj ceni ili kada su cene izrazito visoke, pa ustupa našim stočarima kukuruz po nižoj ceni", kaže Galetin.

Dodaje da je direkcija "čuvar narodnog blaga". "Ono što je Narodna banka, kada je reč o finansijama, to je robna rezerva što se tiče fizičkih roba", ističe Galetin.

Kaže, međutim, da ne može jedino Republička direkcija za robne rezerve da se označi da je kriva zbog problema koji se dešavaju.

Prema njegovim rečima, trebalo bi i da se razdvoji interventni i strateški deo direkcije.

Da li su dovoljne rezerve za dva meseca

Govoreći o informaciji da imamo robne rezerve za dva meseca, Galetin navodi primer pšenice i kaže da je da su mesečne potrebe mlinske industrije za domaću potrošnju između 90 i 100 hiljada tone pšenice za proizvodnju brašna za domaće tržište.

"Dvomesečne zalihe bi predstavljale nekih 200 hiljada tona pšenice", kaže Galetin. Smatra da to predstavlja dovoljno rezervi.

"Nama je to dovoljno, jer Srbija ima proizvodni kapacitet tih roba, bazičnih poljoprivrednih proizvoda, kao što su žitarice i uljarice, čak i u lošim ekonomskim godinama", navodi Galetin.

"Godina skupe hrane" 

Agroekonomski analitičar smatra da je stanje na tržištu već "ozbiljno poremećeno i duboko uzrmano" zbog rata u Ukrajini.

"Taj problem će dugo trajati i dugo ćemo ga osećati svi. Cene hrane su se pomerile na jedan viši nivo na tom nivou će varirati. Bez daljnjeg možemo očekivati godinu veoma skupih cena hrane", zaključuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.