Šta je tranzicija porodičnih firmi – kada je naslednik spreman da rukovodi

U definisanju porodičnih firmi, ističe Boris Vukić za RTS, koriste definiciju EU koja kaže da su to one kompanije čijim kapitalom upravljaju osnivač ili osoba koja je kupila kompaniju ili neko od članova njegove porodice, a rukovodi neko od članova porodice.

Dodaje i da kada je reč o akcionarskim društvima, u tom slučaju je vlasništvo 25 odsto jednog ili više članova porodice.

Jedan od kriterijuma koje koriste u istraživanju jeste i to koliko vlasnik ima godina. U EU imaju još jedan kriterijum, a to je da sa navršenih 55 godina vlasnici treba da razmišljaju o tome ko će u budućnosti voditi kompaniju. 

"Vlasnika DOO koji imaju više od 55 godina 2020. godine je bilo oko 37.300, od 2015. taj broj je porastao za 3.200. Te firme zapošljavaju oko 265.000 radnika, i njihov broj je za pet godina porastao za 80.000. Te kompanije ostvaruju 30 odsto prihoda na celom tržištu Srbije", istakao je Vukić.

Tranzicija s jedne na drugu generaciju 

Vukić ističe da ne znači da onaj ko napuni 55 godina treba i da se povlači sa scene, nego da je to pravi trenutak da počne temeljnu pripremu za tranziciju s jedne generacije na drugu.

Glavni izazov u porodičnoj kompaniji je kako da se napravi ta tranzicija.

Pre nekoliko godina, 77 odsto osnivača očekivalo je da firmu nasledi član porodice, pre svega dete.

"Kada se kaže nasledili, tu vlasnici očekuju da njihova deca i naslede i rukovode firmom, i tu stalno moramo razdvajati pojmove rukovođenja i vlasnika. Nije realno očekivati da na isti način i osnivači i druga generacija vode kompaniju. To nije nešto što je realno i taj odnos se menja", naglasio je Vukić.

Navodi i da se sve više dešava da se  porodične kompanije prodaju i da neko drugi ulazi u vlasništvo, a da na čelo tih kompanija dolaze profesionalni menadžeri.

"Mi na ovom prostoru od 1945. godine pa do Ante Markovića, kad je uveo privatno preduzetništvo, nismo imali mogućnost da čovek pokrene firmu. Od tada do danas porasle su firme, porasla su deca. Tako da kod nas dolazi do prve smene generacija koja je u principu i najbolnija", ocenio je on.

Neki podaci govore da u samo 30 odsto slučajeva dođe do uspešne tranzicije, odnosno da porodica koja je upravljala kapitalom i rukovodila firmom nastavi to da radi i u budućnosti.

Kada je naslednik spreman da preuzme firmu 

"Idealan put je da kad dete završi fakultet radi, ali ne kod roditelja nego u nekoj drugoj firmi, koja je na višem stepenu organizacionog razvoja, ako bi to još moglo da bude negde u inostranstvu, pa nakon dve-tri godine da se vrati u porodičnu firmu. Onda i u porodičnoj firmi redom da ide, jer se ne dolazi odmah na poziciju direktora", savetuje Vukić.

Tranzicija je, ističe, proces i dete mora da se penje u hijerarhiji u porodičnoj firmi.

Takođe, smatra da su prava dece da rade šta hoće i da ako im se svidi u inostranstvu da treba i da ostanu tamo.

Važno je, ukazuje, pripremiti kompaniju da bi mogla da bude vođena na drugačiji način, treba da se pripremi taj naslednik, ali i osnivač firme. 

U procesu tranzicije s generacije na generaciju, naslednicima i osnivačima treba da pomognu svi – od države do medija, poručio je Vukić.