Berze pšenice ustalasane zbog Ukrajine, kakvo je stanje u Srbiji

Da bi kupio kilogram mineralnog đubriva za prihranu pšenice, Stevan Dujin poljoprivrednik iz Novog Bečeja morao je prodati četiri kilograma pšenice. Smatra da su to nerealno visoka ulaganja koja se neće vratiti za četiri meseca kad pšenica sazri. Zaradiće oni koji mogu da plate višemesečno skladištenje.

"Iz prakse znam da je uvek bila najminimalnija cena u žetvi. Sad decembar, januar, februar su cene otišle gore. Ko je ostavio da proda sad, trideset posto je zaradio," rekao je poljoprivrednik iz Novog Bečeja Stevan Dujin.

Očekivano je bilo da se ustalasaju svetske berze, smatra agrarni analitičar Žarko Galetin. Cena je dnevno rasla od dva do pet odsto jer su u ratnom sukobu veliki proizvođači pšenice.

"Rusija i Ukrajina zajedno raspolažu sa jednim potencijalom od oko 28 do 30 posto ukupnog svetskog izvoza pšenice. Rusija je to najavila i pre ove, da kažem eskalacije sukoba da će kvotirati izvoz pšenice. Stopirala je izvoz mineralnih đubriva recimo. Tako da Rusija nije tu jedina. Rusija je zemlja koja inače vrlo često pribegava takvim merama," rekao je agrarni analitičar Žarko Galetin.

U Srbiji je prošle godine rodilo oko 3,4 miliona tona pšenice. Polovina je dovoljna za godišnju domaću potrošnju.

"Mi smo do sad izvezli negde oko 670 hiljada tona, tako da preko milion tona mi imamo raspoloživo za izvoz. Znači i pored naših potreba preko toga imamo," istakao je direktor Produktne berze Novi Sad Miloš Janjić.

Do sredine protekle nedelje trgovanja pšenicom na novosadskoj berzi skoro da nije bilo. Krajem nedelje povećana je tražnja i cena. Zaključeni su ugovori za 31 dinar sa rokom isporuke do kraja aprila.