Država ubira više od 1.200 različitih neporeskih dažbina, šta građani imaju zauzvrat

Od 20 dinara u Rumi do čak 300 u Opštini Ada – toliko košta taksa za neki zahtev. Nevelik iznos, ali je prava slika raspona cena različitih dažbina.

Vlasnik trgovinskog lanca, zavisno od opštine korišćenje javnog prostora, plaća i po deset puta više i zavisno od toga da li je reklama sa unutrašnje ili spoljne strane izloga.

"Ako imate više od jednog kvadratnog metra, onda plaćate jednu cenu. Onda se mi dovijamo pa isečemo taj izlog na 10 manjih delova da bi dobili tu neku cenu", navodi Goran Kovačević, vlasnik trgovinskog lanca "Gomeks".

U proseku, opštine oko 15 odsto lokalnog budžeta pune taksama i naknadama. Retki su shvatili da i od toga zavisi hoće li neko započeti biznis baš kod njih.

"U odnosu na budžet, to je nekih šest do sedam procenata, što znači da su najveći prihodi zapravo regularni zakonski prihodi, a ne neki nameti koji se nameću da bi se nadomestili problemi na prihodnoj strani budžeta", ukazuje Dragan Luković, savetnik predsednika Opštine Mionica.

Dve trećine nameta su takse iako se od njih prihoduje manje, a 10 odsto naknade. One su regulisane kroz 200 zakonskih i još više podzakonskih akata, i isto toliko odluka lokalnih samouprava.

"Došli smo do nekog spiska od 1.220 i nešto republičkih taksi i stotinak opštinskih taksi koje se trenutno naplaćuju građanima i privredi", napominje Jelena Bojović iz NALED-a.

Godišnji neporeski izdaci mere se milijardama. Neizbežno je pitanje šta se zauzvrat dobija.

"Sto šezdeset milijardi nije malo i više je nego što su neki obični porezi koji postoje, razlika između poreza i neporeskih prihoda u tome što kod neporeskih prihoda građani ili privreda treba da dobiju nešto zauzvrat. Kod poreza dobijaju načelno javne usluge", objašnjava ekonomista Milica Bisić.

Ideja je da ubuduće nijedan neporeski namet ne može da se naplati bez objave u elektronskom registru. Ministarstvo finasija priprema zakonski okvir za to. Za sada imamo Zakon o naknadama, ali ne i o taksama.