Pandemija “bustovala“ superbogate – ekstremna koncentracija novca u rukama malog broja ljudi

Izveštaj o nejednakostima u svetu, koji je izradila mreža istraživača iz oblasti društvenih nauka, procenjuje da milijarderi ove godine kolektivno poseduju 3,5 odsto globalnog bogatstva domaćinstava, što je porast u odnosu na nešto iznad 2 odsto na početku pandemije.

"Kriza kovida 19 je pogoršala nejednakosti između veoma bogatih i ostatka stanovništva", rekao je glavni autor Lukas Čensel i dodao da su bogate ekonomije koristile ogromnu fiskalnu podršku da ublaže nagli porast siromaštva.

Izveštaj se oslanja na različita specijalistička istraživanja i podatke iz javnih baza, a predgovor su napisali američki ekonomisti Abhidžit Banerdži i Ester Duflo, dvoje iz trija koji je 2019. dobio Nobelovu nagradu za rad na siromaštvu, prenosi Rojters.

"Pošto je bogatstvo glavni izvor budućih ekonomskih prednosti, i sve veće moći i uticaja, ovo predviđa dalje povećanje nejednakosti", napisali su o onome što su nazvali "ekstremnom koncentracijom ekonomske moći u rukama veoma male manjine superbogatih".

Na Forbsovoj svetskoj listi ove godine ima rekordnih 2.755 milijardera sa ukupnom vrednošću od 13,1 trilion dolara. Bogatstvo milijardera na toj listi prošle godine procenjeno je na osam triliona.

Novi izveštaj je pokazao da šira grupa od 520.000, koji zajedno čine prvih 0,01 odsto najbogatijih, ima udeo u globalnom bogatstvu od 11 odsto ove godine, što predstavlja povećanje od jedan odsto u odnosu na prošlu godinu. 

U toj, najvišoj kategoriji od 0,01 odsto su oni čije se bogatstvo domaćinstva procenjuje na najmanje 16,7 miliona evra (19 miliona dolara), prilagođeno za paritet kupovne moći u različitim valutama.

Analitičari smatraju da su neki superbogati imali koristi od okretanja ka onlajnu većeg dela svetske ekonomije tokom karantina, dok su drugi jednostavno dobili od rasta cena imovine dok su se finansijska tržišta kladila na brzinu i oblik globalnog oporavka.

Studija je takođe otkrila da je, iako je siromaštvo naglo poraslo u zemljama sa slabijom pokrivenošću socijalnom pomoći, ogromna podrška vlade u SAD i Evropi uspela da ublaži barem deo tog uticaja na one sa nižim primanjima.

"Ovo pokazuje važnost socijalnih država u borbi protiv siromaštva", rekao je Čensel.

Čansel je pozdravio ovogodišnji dogovor o globalnoj minimalnoj stopi poreza na korporacije od 15 odsto kao moguću prekretnicu u nastojanjima da se zaustavi "trka ka dnu", koja je od sredine 1980-ih dovela do toga da se prepolovi prosečna stopa poreza na kompanije na oko 24 odsto.