Čitaj mi!

Nataša Vučković za RTS: Loš imidž Zapadnog Balkana sve nas košta, moramo da iskoračimo iz toga

Srbija je prema izveštaju Evropske unije od prošlog meseca ispunila merila za otvaranje klastera kada je u pitanju politika oporezivanja, socijalna politika i zapošljavanje. Nataša Vučković iz Centra za demokratiju ističe u intervjuu za RTS, da su četiri slobode EU, sloboda kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga veoma važne za funkcionisanje jedinstvenog tržišta. Ocenila je da nas loš imidž Zapadnog Balkana sve zajedno košta, i da moramo da iskoračimo iz toga, i da prigrlimo promene, koje su evropske.

U izveštaju Evropske komisije iz oktobra stoji da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera kada je reč o politici oporezivanja, socijalnoj politici i zapošljavanju. Kada smo 2015. godine još govorili o poglavljima, za poglavlje dva koje se odnosi na kretanje radnika, i iz Brisela je stiglo crveno svetlo. Dakle, tada nisu ispunjeni kriterijumi Unije.

Za šest godina koliko smo napredovali u toj oblasti?

Sloboda kretanja radnika sada po novoj metodologiji klasteru dva gde su te četiri slobode Evropske unije sloobde kretanja ljudi kapitala, roba i usluga. I vrlo su važne za funkcionisanje jedinstvenog tržišta u Evropskoj uniji, tako da mi moramo da se pripremimo da sa punim kapacitetom dođemo na tržište Evropske unije.

Drugi klaster je taj klaster tri za koji je rečeno sada u oktobru 2021. da smo ispunili merila. Šta to znači - to znači da su ispunjeni uslovi za otvaranje svih ovih poglavlja.

Za to neko poglavlje 19 o kome ja često govoirm a to je socijalna politika i socijalno zapošljavanje merilo za otvaranje poglavlja bilo je da Vlada Srbije usvoji akcioni plan kojim će predvideti kako ćemo mi u sferi radnih odnosa, socijalnog dijaloga, socijalne politike antidiskriminacije na tržištu rada i tako dalje, kako ćemo se mi harmonizovati sa propisima Evropske unije, e mi smo taj akcioni plan doneli 2020. godine.

Kada će naši radnici imati pravo na jednaku socijalnu zaštitu, pravo za članove porodice radnika da mu se pridruže i primaju porodičnu naknadu, na evropsku kartica zdravstvenog osiguranja? Pri otvaranju ili zatvaranju? Ili tek kada pristupimo Uniji?

Tek kada postanemo članica EU, ali mi do tada moramo da kroz to poglavlje sloboda kretanja radnika da pripremimo uslove da svi državljani iz zemlja članica EU na našem tržištu rada imaju jednake uslove zapošljavanja, privređivanja, jednaku zaštitu kao i naši državljani. 

Cilj navedenih prava je i u podsticanju mobilnosti radne snage između država članica EU, koliko u tome Brisel uspeva?

Vi kada ste postali članica Evropske unije vi ste mnogo toga već harmonizovali i na kraju krajeva kroz kohezione fondove Unije uspevate da dobijete sredstva kako bi ste što više podigli svoju industriju, ekonomiju, privredu, kako bi ste što pre uhvatili korak sa ovim razvijenijim članicma EU na kraju krajeva vidimo Poljsku, veliki broj poljskih radnika činjenica odlazi u zemlje EU, ali sa druge strane Poljka je toliko sredstava podigla iz EU za razvoj poljoprivrede da je ogromno podigla svoje resurese u toj oblasti.

Iskustva država regiona govore da je, članstvom u EU, određeni broj građana posao našao u drugim državama. Hrvatska ima veliki deficit radne snage, jer je ogroman broj mladih ljudi napustio državu i sada Hrvatska traži radnike u regionu. Iz Poljske je otišlo dva miliona radnika. Kakav je to signal za srpsko tržište rada?

Pre svega radi se o tome kako ćemo mi svoju ekonomiju da podignemo, tako da primanja i perspektive za mlade ljude budu ovde bolje i što više na nivou EU.

To je ključ, svi drugi parametri našeg razvoja su ovde bitni.

U svetu povećane mobilnosti prosto maldi ljudi se kreću prema tome gde su im bolje prespektive i to ne možete osuđivati. Ne možete to ni braniti. Evo ni mi nismo na jedinstvenom evropskom tržištu još nemamo sve uslove za mobilnost radne snage kao članice, a mnogi mladi odlaze zato onima kojima su potrebni stručnjaci.

Mora da se osnaže kroz ekonomiju, kroz pomoć kroz obrazovanje, kroz unapređeno obrazovanje, kroz stvaranje uslova da imate visoko profitne, visoko dohodne grane ekonomije korz koje mladi ljudi mogu da pokažu dobro znanje koje su stekli, gde je potrebno dobro znanje i gde su primanja veća.

Da li su inicijative, recimo sada aktuelna "Otvoreni Balkan", pokazna vežba samo na regionalnom nivou?

Meni se čini da mi stalno čekamo da li će nam EU, SAD dati podršku za neku inicijativu a mi smo strašno međusobno povezani i usmereni jedni na druge, ja mislim da je svaka inicijativa koja povezuje ljude korak u dobrom smeru. Povezuje ekonomije, povezuje u oblasti rada, nauke, obrazovanja.

Mi imamo puno građana koje je živelo u jednoj državi, tolike godine i decenije, imamo jako puno zajedničkog bagaža iza nas, i navika, poznajemo proizvode jednih drugih.

Ta najava da će se stvoriti jedinstvene radne dozvole, to je nešto što za Srbiju može bii pozitivno, ali ja mislim generalno i za region, da mi treba ovde da razvijamo više saradnje, bolje poznavanje, više učenje jezika, prosto stvaranje jednog dobrog imidža Zapdnog Balkana, taj loš imidž nas sve zajedno košta, moramo da iskoračimo iz toga, i da kažemo nećemo više dozvoliti da idemo mi za sudbinom nego mi ćemo tu sudbinu uhvatiti i ona će nam postati prijatelj, da prigrlimo te promene, koje su evropske, i da ih u ovom našem prostoru ukorenimo one rade za nas.