Čitaj mi!

Belgijanci su u Luvenu spojili pivo i inovacije, kako su srpski naučnici umešali prste

Belgijski grad Luven namereva da u naredne tri decenije postane klimatski neutralan, odnosno da svede na minimum emisiju ugljen-dioksida. Uz to što je grad koji je školovao više od pola belgijskih lekara, njihova prestonica piva, od prošle godine Luven je i evropska prestonica inovacija. Mesto za sebe u njemu su pronašli i neki naši inovatori.

Titula evropske prestonice inovacija pripala je gradu u kome polovinu stanovništva čine studenti. Osim što su oblikovali izgled i duh Luvena, zaslužni su i za brojna rešenja savremenih problema.

Univerzitet u Luvenu jedan je od najstarijih na svetu. Šest vekova kasnije ponosni su na svoju tradiciju, ali i standarde koje postavljaju u oblasti inovacija. Centar za istraživanje i razvoj KU u Luvenu u samom je vrhu svetske nauke, a godišnji budžet centra premašuje pola milijarde evra.

Doktorske studije na tom univerzitetu, posle beogradskog ETF-a, završio je Marko Topalović. Decenija u Belgiji, uz akademsku titulu, donela mu je priliku za revolucionarno otkriće u medicini. Program koji pomaže da se lakše i brže dijagnostikuju plućne bolesti sa preciznošću od 82 odsto. Ista studija pokazuje da lekari pogode dijagnozu u 45 odsto slučajeva.

"Naš softver se bazira na veštačkoj inteligenciji. Nju smo naučili da oponaša znanje i iskustvo iskusnih lekara. To smo pretvorili u softver koji onda uzima podatke koji su izmereni na pacijentima, obrađuje brzo i pravimo izveštaj koji dajemo doktorima koji sadrži interpretaciju rezultata i sugestiju koju bolest verovatno pacijent ima", navodi Marko Topalović iz kompanije "Artik".

Sugestije građana su ono čime se vode čelnici tog belgijskog grada. Tako su na listu prioriteta pre nekoliko godina stavili saobraćaj. Iako bicikl nije inovativan, prilagođavanje pešacima i biciklistima deo je rešenja ekoloških problema.

"Izmestili smo saobraćaj iz centra grada, vazduh učinili čistijim i bezbednijim i zelenijim. Broj biciklista se povećao za 40 odsto. U svim projektima koji se tiču inovacija grad obezbeđuje polovinu novca, druga polovina se finansira iz drugih izvora", ističe Muhamed Riduani, gradonačelnik Luvena.

Katrin Riken iz organizacije "Luven 2030" ukazuje da je saradnja vlade, naučnih institucija, kompanija i građana jedan od razloga što su dobili nagradu u oblasti inovacija.

"Fokusirani smo na klimu. Do 2050. hoćemo da budemo klimatski neutralni kada je reč o emisiji ugljen-dioksida", dodaje Katrin Riken.

Ambiociozni cilj bi Luven godišnje koštao 300 miliona evra. U međuvremenu, milion evra, koje je Luvenu kao prestonici inovacija dodelila Evropska komisija, biće uloženo u nove ideje.