Svetska nestašica mikročipova, ima li Srbija šansu da otvori fabriku

Zbog pandemije koronavirusa više se radilo od kuće, pa su se više i kupovali računari i informaciona oprema. A na drugoj strani, pandemija je usporila IT i auto-industriju. U mnogim privrednim granama proizvodnja je usporena.

"Situacija je takva da je nedostatak čipova na tržištu i da mi samim tim imamo smanjen obim kapaciteta da možemo da isporučujemo neke uređaje", kaže Veljko Mihajlović iz Novelic-a.

Generalni direktor "Mikro-elektronika" Nebojša Matić ističe da u svakoj krizi dolazi do spekulacija.

"Sada ljudi umesto da puste na tržište mikrokontroler ili bilo kakav čip, oni ga malo zadrže, postigne se viša cena", poručuje Matić.

Privrede manjih zemalja moraju da čekaju ishod globalne tržišne utakmice. Kina je, kao najveći proizvođač čipova, smanjila isporuke ostatku sveta zbog pandemije, mada neki stručnjaci smatraju da je kriza rezultat deglobalizacije i promene odnosa među najmoćnijim privredama.

EU ulaže u proizvodnju čipova 

Evropska komisija je odlučila da sledeće godine uloži velika sredstva u proizvodnju čipova.

Margret Vestager, šefica EU komisije za zaštitu konkurencije, naglašava da će se Komisija založiti da državna podrška bude podložna strogim merama zaštite konkurencije, da se pomoć distribuira svima i bez diskriminacije u celoj evropskoj ekonomiji, kako manje zemlje u EU ne bi bile u nepovoljnom položaju.

"Intel" je kao uslov proizvodnje poluprovodnika u Evropi tražio podsticaj od osam milijardi dolara, dok je "Boš" u novu fabriku čipova u Nemačkoj uložio ove godine milijardu evra, što je trenutno njihova najveća pojedinačna investicija.

"Što se tiče Srbije, ona može da ima šansu da se priključi redu zemalja u kojima bi se otvorila jedna takva fabrika", smatra Veljko Mihajlović.

Bilo je ideja, pa i najava investicija 

Bilo je takvih ideja, pa i najava investicija. Govorilo se o ulaganju kompanije "Mubadala" 2013. godine i to više od 4,4 milijarde dolara u fabriku avio-komponenti i čipova i angažovanje više od 1.000 stručnjaka u toj oblasti.

"Naravno da nam svaka fabrika treba, pa i ta, pitanje je samo prioriteta, šta mi možemo da uradimo pre te fabrike, te fabrike uopšte nisu jeftine", kaže generalni direktor "Mikro-elektronika".

Veljko Mihajlović poručuje da su te fabirke velike investicije, ali se brzo i vrate naročito kad se sada zna da će potražnja za elektronskim uređajima da raste i zna se da će te investicije da se vrate.

SAD su prošle godine objavile zakon "Čipovi za Ameriku", namenjen povećanju proizvodnih kapaciteta kako bi konkurisale kineskoj tehnologiji, a EU treba da usvoji zakon koji bi podstakao proizvodnju najsavremenijih poluporovodnika.