Odbor za finansije usvojio Predlog budžeta za 2022.

Narodni poslanici u utorak će raspravljati o Predlogu budžeta za 2022. godinu, a budžet će braniti ministar finansija Siniša Mali.

Na današnjoj sednici Odbora, budžet je predstavio ministar Mali koji je rekao da Predlog budžeta za 2022. godinu ima dva osnovna cilja – prvi je da podigne životni standard građana, a drugi da dalje jača našu ekonomiju.

Mali je istakao je da su ta dva cilja i osnovni ciljevi naše ekonomske politike, zato se, dodaje, sa tom politkom nastavlja i u 2022. godini.

Kada je reč o prvom cilju, podizanju životnog standarda građana, Mali je ukazao da je Predlogom budžeta za 2022. godinu predviđeno da već od 1. janura penzije budu uvećane za 5,5 odsto, shodno švajcarskoj forumuli.

Od 1. janura, ističe, biće povećane i plate u javnom sektoru, dodajući da će zdravstvo i vojska imati povećanje od osam odsto, a ostali u javnom sektoru od sedam odsto.

Govoreći o drugom cilju budžeta za 2022. godinu, jačanje privrede i velika izdvajanja za kapitalne investicije, Mali je istakao da se ni od te politike ne odustaje uprkos pandemiji.

Ukazao je da je sledeće godine planirano da se iz budžeta izdvoji 486 milijardi dinara za kapitalne investicije, dodajući da je to novac za autoputeve, brze saobraćajnice, Nacionalni stadion, fabriku za proizvodnju vakcina, završetak Kliničkog centra Srbije, izgradnju i rekonstrukciju velikog broja škola, vrtića...

Govoreći o rastu za narednu godinu, Mali je naveo da se Predlogom budžeta za 2022. godinu procenjuje da će biti 4,5 odsto.

Mali je ukazao i na rizike po našu ekonomiju, navodeći da su to energetska kriza i inflacija.

"Pratimo šta se dešava, i kao što smo se uspešno izborili sa pandemijom, uveren sam da ćemo naći rešenja i za ove izazove", zaključio je Mali.

Tabaković: Budžet za 2022. doprinosi privrednom rastu i investicijama

Predlog budžeta za 2022. zasnovan je na realističnim makroekonomskim pretpostavkama i projekcijama, a sa opreznim pristupom i fiskalnim planom čuva se dobra fiskalna pozicija zemlje, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. 

Govoreći na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Tabaković je istakla da ovaj budžet ostavlja dovoljno prostora za svođenje na najmanju moguću meru efekata koji mogu da proisteknu iz nepovoljnijeg toka pandemije od očekivanog.

"Istovremeno, smatramo da fiskalni plan za narednu godinu doprinosi ubrzanju privrednog rasta, povećanju investicija i konkurentnosti, kao i rastu zaposlenosti i standarda stanovništva", rekla je Tabakovićeva.

Istakla je da makroekonomski okvir na osnovu kojeg je urađen fiskalni plan za narednu godinu NBS smatra realnim, u meri u kojoj je to, navodi, moguće, a imajući u vidu rizike koji već duže vreme dolaze iz međunarodnog okruženja.

Tabakovićeva je dodala da su projekcije i korišćene pretpostavke iste ili vrlo bliske projekcijama i pretpostavkama Narodne banke Srbije.

Ističe da je realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2022. projektovan na nivou od 4,5 odsto, što je, dodaje, u skladu s projekcijama NBS.

"Narodna banka Srbije ocenjuje da će realni rast bruto domaćeg proizvoda sledeće godine biti u rasponu od četiri do pet odsto, uz centralnu projekciju koja iznosi 4,5 odsto. Posmatrano s rashodne strane, procenjujemo da će rast biti vođen fiksnim investicijama i finalnom potrošnjom", rekla je Tabakovićeva.

NBS, dodaje, ocenjuje i da se predloženim merama na adekvatan način koristi fiskalni prostor i obezbeđuje odgovarajući balans između razvojne i socijalne komponente budžeta.

Posmatrano iz ugla izvora i održivosti privrednog rasta, NBS, dodaje, ocenjuje da su mere odmerene tako da doprinose postepenom smanjenju deficita i duga države, uz očuvanje visokog nivoa kapitalnih investicija.

"Osim što svakako podržavamo smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto bruto domaćeg proizvoda i javnog duga na nivo ispod 57 odsto bruto domaćeg proizvoda, smatramo da je ponovo primenjen princip konzervativnosti u planiranju poreskih i neporeskih prihoda, što je sa stanovišta centralne banke uvek poželjno", rekla je Tabaković.

Planiran dalji rast standarda stanovništva

NBS, dodaje, izuzetno pozitivnim ocenjuje i to što je planiran dalji rast standarda stanovništva, uz uvažavanje principa rasta na održivim osnovama.

"Povećanje plata u javnom sektoru i penzija biće značajno, ali će viši rast nominalnog bruto domaćeg proizvoda omogućiti smanjenje njihovog učešća u njemu i time otvoriti dodatni prostor za rast investicija", navela je Tabaković.

Pozitivno, kaže, NBS ocenjuje i razvojnu komponentu budžeta, što potvrđuje planirani iznos kapitalnih rashoda od preko 405 milijardi dinara.

"S kapitalnim rashodima i na ostalim nivoima države, na nivou opšte države oni će ponovo premašiti nivo od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda. Moram da konstatujem da nivo kapitalnih rashoda opšte države od preko sedam odsto BDP-a trenutno ima retko koja zemlja u regionu srednje i jugoistočne Evrope", rekla je Tabaković.

Ističe da takav nivo državnih investicija jača perspektive Srbije, a nivo ukupnih fiksnih investicija sledeće godine podiže na oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda, a u narednim godinama i na nivo od oko 26 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Aktuelno kretanje inflacije privremeno

Govoreći o inflaciji, Tabaković je navela da je NBS od oktobra prestali s nedeljnim organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti putem kojih je bankama obezbeđivala dinarsku likvidnost na rok od tri meseca po povoljnim uslovima.

"Od početka oktobra prosečnu ponderisanu repo stopu smo povećali za 19 baznih poena - na 0,3 odsto, uz povećanje iznosa viškova likvidnosti koje povlačimo putem repo aukcija. Time je naša reakcija u smeru zaoštravanja monetarne politike postepena i pažljivo odmerena, kako bi se uticalo na inflatorne pritiske, a istovremeno se čuvali povoljni uslovi finansiranja za privredu, građane i državu", ukazala je Tabaković.

Iako, kaže, aktuelno kretanje inflacije ocenjuju kao privremeno, jasno je da ne osećaju inflaciju svi podjednako.

Ističe da s obzirom na to da je inflacija vođena rastom cena hrane i energenata, za čoveka koji na osnovne životne potrebe troši veći deo svog dohotka - inflacija je veća, i zbog toga, dodaje, država mora da razmišlja i o mehanizmu robnih rezervi, kao i o akciznoj politici.

Istovremeno, dodaje, stabilan devizni kurs dinara prema evru ostaje važan faktor stabilnosti bazne inflacije, koja je, kaže, očuvana na nivou nešto iznad dva odsto.

Tabaković je zaključila da srpska ekonomija raste, da se investicioni ciklus nastavlja, da zaposlenost i plate u privatnom sektoru nastavljaju da rastu, kao i da je devizni kurs dinara prema evru stabilan.

"Devizne rezerve, koje su jedan od najvažnijih stubova sadašnje i buduće stabilnosti, iznose 16,3 milijarde evra, a Narodna banka Srbije je, zaključno sa oktobrom, neto kupila gotovo milijardu evra na deviznom tržištu kako bismo sprečili prekomerno jačanje dinara", rekla je Tabaković.

Ističe i da se priliv stranih investicija približava rekordnoj 2019. godini.

Mali: Za ekologiju sledeće godine 27,4 milijardi dinara

Za projekte u oblasti ekologije Predlogom budžeta za 2022. godinu izdvojeno je 27,4 milijardi dinara, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

Na odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Mali je rekao da se 12 milijardi dinara nalazi u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a preostali iznos u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Mali je istakao da je iznos sredstava za ekološke projekte sledeće godine za 3,3 puta veći u odnosu na inicijalni budžet za ekologiju za 2021. godinu.

Podsetio je da je Srbija prva zemlja u regionu koja je izdala zelene obveznice za ekološke projekte.

"Posvećeni smo ekologiji, rešavanju tih problema i zelenoj agendi", rekao je Mali.

Petrović: Oprezno planiran budžet za 2022. godinu

Predlog budžeta za 2022. godinu je oprezno planiran, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i naveo da je procena Fiskalnog saveta da će se lako ostvariti projekcija deficita od tri odsto BDP-a, kao i da će verovatno deficit biti i manji od dva odsto.

"Budžet je oprezno planiran i smatramo da će se deficit od tri odsto odnosno 1,7 milijardi evra lako ostvariti. I naše projekcije govore da je vrlo verovatno da će biti oko jedne milijarde evra uštede i da bi stvarni deficit mogao da bude negde oko dva odsto BDP-a", kazao je Petrović na skupštinskom Odboru za finansije.

Dodao je da bi deficit mogao čak da bude i ispod dva odsto BDP-a u 2022. godini.

Kako je rekao, ta ocena Fiskalnog saveta bazirana je na planiranim prihodima i rashodima.

"Prihodi su konzervativni i to podržavamo i očekujemo da će biti veći. Takođe, stavke rashoda su široko planirane i tu očekujemo dosta značajne uštede. Tako da pozdravljamo opreznost na strani prihoda i rashoda, jer je u uslovima pandemije dobro imati rezerve", naveo je Petrović.

Predsednik Fiskalnog savet je kazao da plate i penzije ne bi trebalo povećavati, kao prethodnih godina, ad hok, proizvoljno i diskreciono i brže od rasta nominalnog BDP-a.

"To nije u redu i treba da se analiziraju objektivni odnosi dispariteta između pojedinih sektora u državnoj upravi, i videti kakve su plate u zdravstvu, obrazovanju, policiji, vojsci i javnoj administraciji i da se se na osnovu objektivne analize te disproporcije smanjuju iz godine u godinu. Onda da znamo zasto se nekom više ili manje povećavaju plate, a ne kao do sada da se to čini na ad hok bazi i diskreciji", kazao je Petrović.

On je rekao da je budžet predvideo dobar nivo investicija i da se Fiskalni savet zalaže za visok nivo javnih invesiticija, koje su jedan od glavnih pokretača stimulisanje privredne rasta.

"Te investicije će biti na nivou iz prethodnih godina, od 6,3 odsto BDP-a, što predstavlja 3,6 milijardi evra. Toliko je bilo i prošle i biće i u 2022. To su produktivne investicije, to jest ostatak od onih 7,3 odsto, jer su ostalo investicije u odbranu i policiju koje ne utiču na stimulisanje privrednog rasta", naveo je Petrović.

Kaže da kada govorimo o privrednom rastu, da se tu onda radi o 3,6 milijardi evra investicija odnosno 6,3 odsto BDP-a.

"To jesu izuzetno visoke investicije, trenutno zemllje centralne i istočne Evropa toliko ne investiraju, ali moram da dodam da su te zemlje, na primer, Hrvatska, Rumunija i slično, toliko investirale, misli se realtivno u odnosu na dohodak zemlje kada su imale u ovoj fazi kao što je sad Srbije. U tom smislu Srbija sada radi dobar posao, kao što su to pre radile zemlje centralne i istočne Evrope", objasnio je Petrović.

Takođe, dodaje da Fiskalni savet smatra da uz tih 3,6 milijardi evra za investicije treba mnogo pažljivije prići izboru projekata.

"Radi se o znatno većim sredstvima i ranije je bilo potpuno jasno da treba ulagati u puteve i razvoj infrastrukture. Sada postoji veliki broj alternativa, treba praviti post benefit analizu i analizirati troškove i koristi i na osnovu toga birati. Vlada to treba i po zakonu da radi za sve projekte koji su vredni više od pet miliona evra. Ti projekti treba da podležu ovoj analizi koja treba da bude dostupna javnosti, kako bi svi mogli da vide na osnovu kog kriterijuma se vlada opredelila za neki projekta", naveo je Petrović.

Dodao je da bi se onda videlo šta, na primer, opravdava ulaganje u nacionalni stadion od 250 miliona evra plus ulaganja u lokalne stadione i u čemu je prednost ulaganja u stadione umesto u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.