Brnabić: Privreda u teškim okolnostima pokazala žilavost

Ana Brnabić je obraćajući se na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora (FIC) kazala da je njena impresija i utisak da je uprkos pandemiji pronađen najbolji način da država sarađuje sa Savetom.

"Uprkos pandemiji uspeli smo da nađemo način da nam privreda ne pada, već da raste, ali i da nađemo balans između zdravlja nacije, zaštite zdravstvenog sistema i zaštite ekonomije. Uspeli smo da postignemo napredak koji je lošiji od onog postignutog 2019. godine, ali bolji od mnogo godina pre toga", kazala je Brnabić.

Dodaje da su to uspeli iako je bilo mnogo manje vremena da se usredsrede na preporuke Saveta jer su se bavili drugim stvarima da bi srpska privreda rasla i borili se protiv pandemije.

"Pod ovako teškim okolnostima privreda pokazala je vanrednu žilavost, vanrednu otpornost i pokazali smo da smo kao zemlja spremni da se suočimo sa ovakvim okolnostima, najtežom krizom nakon Drugog svetskog rata, da nastavimo da rastemo, da naša privreda nastavi da raste i da pokažemo efikasnost u donošenju odluku i sposobnost da te odluke budu dovoljne dobre da imamo neke od najboljih rezultata u Evropi", kazala je ona.

Premijerka podseća da je pad BDP u 2020. godini bio 0,9 odsto, istakavši da je to jedan od najboljih rezultata u Evropi i dodaje da je u 2021. godini pokazatelj velikog napretka, rasta i dinamike oporavka većeg u odnosu na zemlje Evrope to što će Srbija imati rast iznad sedam odsto.

Čestitala je predstavnicima privrede na tome, kao i na borbi da zadrže radnu snagu i istakla da je to ujedno i rezultat mera pomoći i podrške države privredi i građanima u visini iznad osam milijardi evra.

"To je rezultat jake privrede i vere privrede u državu i naših paketa podrške, ali takođe i vere novih investitora u Srbiju jer smo nastavili da dobijamo investicije iz Nemačke i Japana kao najkonzervativnijih", kazala je Brnabić.

Premijerka ističe da kada je nezaposlenost u nekim država drastično rasla i dostizala i postotak od više od 20 odsto, u Srbiji je rasla zaposlenost uprkos pandemiji.

Govoreći o kumulativnom rastu srpske ekonomije od 2017. kada su završene mere fiskalizacije, do kraja 2020., iznosio je 17 odsto.

Kada se uporedi sa regionom, kako kaže, vidi se koliko je Srbija napredovala i koliko je uspela da nadoknadi vreme.

Naš kumulativni rast je 2018. godine bio 18 odsto, Hrvatske 7 odsto, Severne Makedonije 6,6 odsto, Crne Gore 3,8 odsto, BiH 9,8 odsto i Albanije 11,4 odsto.

"To pokazuje kako smo mi uspeli da od zemlje koja je 2012. bila na dnu lestvice u regionu Zapadnog Balkana i po visini plata u negativnom smislu se takmičila sa Albanijom i Severnom Makedonijom, dođemo do toga da budemo zemlja koja ima najveće plate u regionu, a do kraja godine će preći i jednu članicu EU", kazala je Brnabić.

Ako se posmatra kumulativni rast samo u periodu od 2020. do 2022. godine, odnosno period pandemije, biće viši od 10 odsto, kazala je Brnabić dodajući da će samim tim biti najveći u Evropi.

"Mi ćemo ove godine u apsolutnom iznosu, naš BDP će preći 52 milijarde evra, verujemo da će biti oko 52,4 milijarde evra. To je neverovatna stvar, to je kreirana nova vrednost koju smo svi zajedno kreirali", kazala je premijerka.

Prema njenim rečima, 2012. godine je u apsolutnom iznosu BDP Srbije iznosio 33,7 milijarde evra, što znači da je za nepunih 10 godina stvoreno skoro 20 milijardi evra dodatne vrednosti za građane.

Priliv stranih direktnih investicija u prvih 10 meseci je bio od 3,14 milijarde evra, kazala je Brnabić i dodala da se javni dug drži ispod 60 odsto, a da je rebalansom budžeta predviđeno da ove godine bude 58,2 odsto.

"I dalje se držimo konzervativne fiskalne i monetarne politike bez obzira što postoje zemlje koje ne paze na deficit i javni dug. Mi želimo da budemo konzervativni", kazala je premijerka.

Mali: Najvažnije je da smo sačuvali makroekonomsku stabilnost

Posledice krize kao što je ova sa kovidom najbolje se ublažavaju brzom reakcijom a Srbija je to uspela i uspela je da da održi makroekonomsku stabilnost što je za privredu veoma važno, ocenio je minister finansija Siniša Mali na panelu posle predstavljanja Bele knjige.

On je naglasio da sada postoji potencijalna kriza izazvana inflacijom, koja prema njegovim rečima, ima dva aspekta, pri čemu je jedan, velika količina novca u opticaju, globalno gledano a sa druge su poremećaji u lancima snabdevanja.

"Inflacija će se stabilizovati u drugom kvartalu sledeće godine", istakao je Mali i naveo da država kada jer reč o aktuelnoj krizi u energetici, sluša privredu i građane i da će kao kao što je reagovala na kovid krizu odgvorno i pravovremeno reagovati i sa svakom drugom krizom.

Naglasio je da je veoma važno što je stvoren most poverenja sa privredom i što ona zna da će država pomoći ako bude potrebe.

Govoreći o budžetu za narednu godinu, istakao je da Srbija ne odustaje od svojih ekonomskih ciljeva a jedan od važnijih među njima su velike kapitalne investicije, kao jedan od stubova našeg razvoja.

Naveo je da je predvjiđeno 486 milijardi dinara iz budžeta za 2022, godinu za kapitalne invesricije a njima se, kako je naveo minister uposljava građevinska industrija i celo okruženje čini attraktivnijim za ulaganja.

Podsetio je da se od sledeće godine minimalna zarada uvećava za 9,4 odsto, da se penzije povećavaju za 5,5 procenata, plate u javnom sektoru u proseku za 7,3 odsto kao i da se nastavlja smanjenje opterećenja na plate na teret poslodavaca. 

Žiofre: EU podržava evropski put Srbije

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je na predstvaljanju Bele knjige Saveta stranih investitira da 68 odsto firmi u ovom Savetu dolazi iz EU i istakao da je EU posvećena evropskoj perspektivi Srbije.

"Odlučni smo za podršku njenom evropskom putu, EU neće biti potpuna bez Zapadnog Balkana, i on je prioritet za EU, što je u proteklom periodu bilo više puta podvučeno od strane predstavnika EU", rekao je on.

Naglasio je da Srbija ima veoma pozitivne makroekonomske rezultate uprkos teškoj situaciji zbog kovida i čestitao Srbiji na tome.

"Lane se srpska ekonomija suočila sa problemima, a ove godine je već zabeležen rast. Brzo je došao oporavak ove godine", rekao je on.

Naglasio je da je Srbija sve bliža EU i da je više od 60 odsto trgovinske aktivnsoti naše zemlje je vezano za EU, odakle stiže i najviše stranih direktnih investicija, oko 68 odsto.