Glavobolja velikih igrača zbog cene nafte, Rusija trlja ruke

Britanci su 1973. radnu nedelju skratili na tri dana, Jugosloveni krajem sedamdesetih vozili po sistemu "par-nepar". Oba naftna šoka izazvale su petrodržave, članice tada mladog OPEK-a, usled nestabilnosti i geopolitičkog pozicioniranja.

Pola veka kasnije, pandemija kovida prvo je obezvredila naftu. Onda je otvaranje, iako oprezno, silovito pokrenulo tražnju za energentima.

Kada su s jeseni zakazali obnovljivi izvori, prvo je cena gasa probila plafon, a potom se i nafta munjevito vratila - na nivo iz 2014. godine. Sledeće godine, mogla bi da prelije i preko 120 dolara po barelu. A pogledi sveta, kao tokom naftnih kriza 20. veka, uprti su ka istim igračima.

SAD pozivaju na stabilizaciju

Američki predsednik poziva na stabilizaciju cena. Sjedinjene Države proizvode najviše nafte na svetu, ali i troše mnogo više od toga. Povećale su proizvodnju i za sada ne diraju u svoje strateške rezerve da bi pomogli tržištu, primećuju poznavaoci.

"To je i zato što su SAD pretrpele velike gubitke na naftnim bušotinama, koje su bile pogođene tokom uragana koji je pogodio obale Meksičkog zaliva", objašnjava Nevena Šekarić Stojanović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

S druge strane, kako ističe, od strane SAD dolaze pritisci zemljama OPEK-a za povećanjem proizvodnje nafte.

Zadovoljni Saudijska Arabija i Rusija 

Zemlje Opeka i saveznici, Saudijska Arabija i Rusija pre svih, pažljivo prate da budu korak iza svetskih potreba. Za sada ne odustaju od ograničenja dnevne proizvodnje na 400.000 barela, zadovoljni uvećanim prihodima.

"Rusija, koja izvozi preko 70 odsto nafte koju proizvodi, i gde nafta i gas čine 60 odsto njenog izvoza i značajan deo njenog BDP-a, je najveći geopolitički dobitnik. Pomoći će joj da se oporavi od prošlogodišnjih nultih, negativnih cena nafte, u velikoj meri od višegodišnjih sankcija SAD i EU, pa i od tog dugog perioda niskih globalnih cena nafte i gasa", pojašnjava prof. Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka.

Kina pritiska tržište 

Globalno, Kina ogromnom tražnjom pritiska tržište. Prošla je i kroz nestašicu struje i uglja zbog poplava i blokade uvoza iz Australije. Profesorka Mitrović uočava da je, za Kineze, u klackalici ekonomskog rasta, rast cene nafte još jedan negativan faktor.

Stabilizaciji bi doprinelo otklanjanje sankcija Iranu. Pregovori o povratku Iranskom nuklearnom sporazumu najviše zavise od američke administracije.

"Do sada nismo mogli da vidimo da menjaju ponašanje prema Iranu i Venecueli. Ukoliko bi se sankcije skinule, isporuke nafte Zapadnoj Evropi i Americi bi doprinele stabilizaciji cena, ali ne verujem da će se tako nešto desiti. Uprkos želji EU, uvek krajnju reč imaju SAD", ističe Mitrovićeva.

Problemi sa energetskom tranzicijom 

EU je energetski zavisna, a obavezala se i na dekarbonizaciju do 2050, u čemu je prati i Srbija. Međutim, kada je vetar u Norveškoj prestao da duva, pokazali su se svi nedostaci neodgovarajuće energetske tranzicije.

"Nevolja Evrope je što nije na vreme osmislila kako će da popuni nedostatak kapaciteta iz nuklearnih elektrana i termoelektrana na ugalj, koje se gase", kaže konsultant Bogdan Petrović.

Dok se iščekuju zelena obećanja iz Glazgova, u stvarnosti se i dalje vodi tradicionalna geopolitička utakmica za fosilna goriva. I kako ovih dana kaže prvi čovek "Šela", dok prelazimo na zelenu energiju, potreban nam je novac od nafte.