Duga lista razloga za poslovanje u Srbiji – koji su aduti za privlačenje firmi iz Slovačke

Koje prednosti investitorima nudi Srbija – o tome je u Bratislavi šef diplomatije Nikola Selaković, razgovarao sa slovačkim privrednicima. Predstavnike 18 kompanija, za okruglim stolom upoznao je sa detaljima razgovora sa slovačkim premijerom i ministrom spoljnih poslova, kao i dogovorom da se naredne godine organizuje ozbiljan poslovni forum. Podjednako značajan momenat dvodnevog boravka u Slovačkoj – poseta Srpskom vojničkom groblju u Velikom Međeru.

Imamo kvalitetnu radnu snagu, pametne IT stručnjake, dobru infrastrukturu, nisku jezičku barijeru, a investitorima dodeljujemo ličnog referenta za administrativne procedure – duga je lista dobrih razloga za poslovanje u Srbiji koje je u Bratislavi predočio srpski šef diplomatije.

"I prvi rezultat je prvo Pismo o namerama, kompanije 'Heneken', koja se bavi proizvodnjom aluminijumskih komponenti, a koje se sada u Srbiji uvoze. Kompanija je predala pismo, za početak imaju nameru da zaposle oko 100 radnika", kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Ministar veruje da postoji šansa da se mnogi naši ljudi koji su u talasima odlazili da rade u Slovačku posle njenog ulaska u Evropsku uniju, sada vrate u Srbiju. Plan je da privučemo kompanije u kojima rade da biznis presele u našu zemlju. Slovaci veliki adut Srbije vide u sporazumima o slobodnoj trgovini sa Evropskom, Evroazijskom unijom, Ruskom Federacijom, Turskom, Ceftom.

"Poboljšana je investiciona klima u Srbiji, posebna prednost su sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa različitim delovima sveta, zbog čega je interesantna ulagačima. U Slovačkoj postoji i interesovanje za ulaganje u izgradnju aerodroma u Kragujevcu", napominje Luka Parizek, predsednik Saveta izvoznika Slovačke.

Obnova vojnog groblja u Velikom Međeru

O saradnji Srbije i Slovačke mnogo govori i odnos prema za nas važnoj svetinji – Srpskom vojničkom groblju u Velikom Međeru.

Ono čuva uspomenu na oko 6.000 civila i vojnika koji su stradali između 1914. i 1918. u obližnjem austrougarskom logoru.

"Ovde je svoje kosti ostavilo oko 6.000, ali ono što ga razlikuje od drugih logora, ovde imate veliki broj sačuvanih imena", dodaje Selaković.

Gergo Holenji, gradonačelnik Velikog Međera, ističe da to mesto žele valjano da održavaju, da bi i mlade mogli da dovedu da vide, da znaju šta se tu desilo i da izbegnu da se nešto slično ikada dogodi.

Groblje je nekada bilo zapušteno, zaraslo u korov, u rukama kinološkog društva, kojem je važnije bilo istrčavanje pasa od onih koji tu počivaju. Istoričar Laslo Varga mnoge detalje o stradanju Srba u obližnjem logoru sažeo je u knjigu.

"Logoraši su preko dana radili u domaćinstvima i tu su uspostavljeni tako dobri međuljudski odnosi koji su potrajali do kraja rata", ističe Varga.

Groblje u Velikom Međeru je, posle Zejtinlika, najveći memorijal srpskim borcima iz Velikog rata u inostranstvu.