Kako je pandemija povećala štednju – trebaju li nam finansijski advokati

U proseku mesečno se od prošlog oktobra štedelo 5.668 dinara, a manje od trećine građana je zadovoljno sumom koju može da izdvoji, najviše za rezerve za porodicu i hitne slučajeve.

Hasan Hanić koji je i predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, istakao je za RTS da je u Srbiji rast štednje veoma primetan u poslednjih pet, šest godina i to iznad ostvarivanja ranijih prosečnih stopa rasta. To je, naglasio je, posledica veoma stabilnog bankarskog sektora, niske inflacije, koja će napominje ove godine biti nešto veća, i stabilnog deviznog kursa.

I sve to utiče da i fizička i pravna lica povećavaju svoju štednju.

"Banke danas imaju dovoljno novca, sredstava i kažemo da su isuviše likvidne da bi prikupile više novca i bile spremne da plate više kamatne stope. Banke imaju dovoljno novca u odnosu na kreditne plasmane i vode računa o tome pod kojim uslovima mogu da plasiraju taj svoj novac. Bez obzira što su kamatne stope niske to je svuda sada slučaj, cenu određuje odnos ponude i tražnje novca na tržištu", objasnio je profesor.

Pojasnio je i da je inflacija relativno veća, ali da se očekuje da će po svim procenama i u svetu i Evropi biti manja.

"Ako je stopa inflacije približno kao kamatna stopa štednje na dinarsku štednju, bolje je štedeti i ako je realna kamatna stopa privremeno negativna tada će gubitak onih koji imaju novac biti mnogo manji nego da ne štede u bankama", smatra Hanić.

Štednja uslovljena pandemijom

Ukazao je da je strah od povećane neizvesnosti nešto veći uslovljen epidemijom. Štednja se javlja potrebom da se finansiraju neki krupniji projekti, trajna skuplja potrošna dobra ali i da se obezbedi više sredstava za pojedine faze života, u uslovima kada pojedinac može da ostane bez posla.

"Da bi se štednja pojavila potrebno je da pojedinac odnosno domaćinstvo raspolaže diskrecionim dohotkom. To je deo dohotka koji ostaje kada pojedinac zadovolji osnovne životne potrebe i tada se pojavljuje prostor za štednju", rekao je Hanić.

Dodao je da je važno da je taj prostor za štednju sve veći i da građani slobodna sredstva deponuju kod banaka što je uslov da bude dovoljno novca i da cena za one druge koji koriste kredit bude niska, odnosno da tzv. pasivna kamatna stopa koje banke plaćaju bude relativno niža.

Prostor za štednju uvek postoji, treba imati u vidu da štede one kategorije stanovništva čija su primanja iznad određene granice.

Međutim, ističe da treba imati u vidu da će se ta granica značajno pomerati jer se u slučaju Srbije očekuje značajan privredni rast. Važno je i da stopa rasta naših primanja bude veća od stope inflacije što obezbeđuje da se više štedi.

Kako planirati štednju

Važno je planirati na početku, i tu je važno finansijsko planiranje porodičnog budžeta i zato neki vidovi štednje stimulišu pojedinca da mora da vodi računa i o rashodnoj strani....

Smatra se optimizacijom, planiranjem, izbegavanjem impulsivnih kupovina, mogu ostvariti veće uštede na mesečnom nivou i time stvarati finansijska kulturu čime se obezbeđuje kvalitetniji život.

Dodaje da je životno osiguranje poseban vid osiguranja ali i poseban vid štednje i da je i tu prostor da se poveća svest o tome i da osiguravajuće kompanije upoznaju građane s tim vidom štednje.

"Da odmerite koliko mesečno možete da odvajate 10, 20, 50 evra da bi u nekom trenutku obezbedili školovanje deci, nekih iznenadnih težih situacija", savetuje Hanić.

Uvesti advokate finansijske savetnike

Preporučuje da je veoma važno za građane da se, kada donose značanije finansijske odluke, dobro obaveste.  U tom smislu, naveo je, postoje mnoge radionice, načini da se građani edukuju, portali banaka gde pojedinac može da dobije dosta informacija.

Takođe, Udruženje banaka, Narodna banka, pa i poslovne banke dosta o rade na tome da se građani prethodno obaveste kod onih koji znaju više o tome pre nego što donesu odluku.

Hanić smatra i da bi trebalo da postoje advokati savetnici za finansijske odluke.

"Trebalo bi na društvenom nivou uvesti i predmete već u osnovnim školi kao što je to slučaj u razvijenim zemljama kako upravljati svojim finansijama, jer kad je to dobro za pojedinca onda je dobro za celo društvo", zaključio je Hasan Hanić.