Mali: Rebalans budžeta pozitivan i razvojni, država potpuno likvidna

Mali je na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije, predstavljajući rebalans budžeta za ovu godinu, rekao da se rebalans radi zbog toga što država ima više novca u budžetu.

"Ovo je veliki trenutak za sve građane i sve nas s obzirom da u doba najveće ekonomske krize pravimo bolji rezultat nego što smo očekivali u iznosu od 183 milijarde dinara", istakao je Mali.

On je kazao da se srpska ekonomija oporavila brže od očekivanog, navodeći da će se novac koji je država uštedela dodatno usmeriti na kapitalne investicije, razvoj ekonomije i podizanje standarda građana, te podsetio da je država ispunila sva obećanja koja je dala građanima i privredi.

U odnosu na aprilski rebalans, fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi dinara, u najvećoj meri zbog značajno bolje realizacije prihoda, i on sada iznosi 4,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), umesto planiranih 6,9 odsto BDP-a.

Mali je posebno naglasio da se nivo javnog duga drži ispod Mastrihta od 60 odsto, odnosno iznosiće do 58,2 odsto.

"Rebalansom nastavljamo istu politiku ulaganja u škole, vrtiće, zelenu agendu, i to je osnova rebalansa", rekao je Mali.

Kada je reč o rastu ekonomije, Mali je istakao da i MMF i Svetska banka prihvataju da će rast srpske ekonomije biti veći od projektovanog.

Ministar finansija očekuje da privredni rast do kraja godine bude preko sedam odsto.

To je, kaže Mali, najbolji odgovor za sve one koji su kritikovali budžet, dodajući da će Srbija po stopi rasta biti među top tri u Evropi.

Ministar je podsetio da će se mininalna cena rada od 1. januara povećati za čak 9,4 odsto, odnosno prvi put će biti veća od 35.000 dinara, dok je pre samo desetak godina, podseća Mali, minimalna zarada bila oko 15.700 dinara.

On očekuje i da prosečna zarada do kraja godine bude 618 evra što je, kaže, ogroman uspeh, a podizanje standrada, dobri rezultati i kapitalna ulaganja predstavljalju novu sliku Srbije.

Mali je naveo da će se nastaviti sa izgradnjom Moravskog koridora, očekuje se da će do marta sledeće godine biti završen autoput od Pojata do Kruševca, zatim gradiće se put od Požarevca do Golupca...

"Obezbedili smo novac za sve saobraćajnice, zatim za izgradnju Kliničkog centra u Beogradu, za izgradnju kanalizacije i izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u 65 lokalnih samouprava", rekao je Mali.

Podseća da će država isplatiti pod 20 evra u decembru svim građanima, odnosno 30 evra od 1. do 3. novembra ove godine.

"Srbija se drugačije pokazala nego jače i razvijenije zemlje od nas, stvorili smo poverenje ne samo prema građanima nego i investitorima", rekao je Mali.

Ukazao je da je od početka godine zabeležen priliv 2,4 milijarde evra (neto) stranih investicija.

Mali je istakao da u rebalansu ima novca za početak izgradnje metroa, kao i za nastavak izgradnje fabrike vakcina.

Tabaković: Rebalans budžeta opravdan i važan

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković pozdravila je predlog novog rebalansa budžeta za 2021. godinu i dodala da NBS rebalans budžeta smatra opravdanim, a razlog za rebalans izuzetno važnim.

Govoreći na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Tabaković je ukazala da je u odnosu na rebalans iz aprila ove godine povećana projekcija rasta sa šest odsto na sadašnjih sedam odsto.

Između ostalog, dodaje, razlog za veći rast od prethodno projektovanog u prvoj polovini godine jesu i efekti mera za podršku privredi i građanima.

Tabaković je navela da su prihodi ovim rebalansom znatno veći od prethodno projektovanih zbog povoljnijih kretanja na tržištu rada, boljih rezultata poslovanja privrede i bržeg oporavka finalne potrošnje.

Istakla je i da je deficit republičkog budžeta za čak dva odsto bruto domaćeg proizvoda niži u odnosu na prvi rebalans iz aprila 2021.

Guverner je kazala da je ovim rebalansom važna i dodatna podrška građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije, i još veća produktivna kapitalna ulaganja.

Uz sve to, ističe da učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu ostaje očuvano ispod 60 odsto, tačnije, planirano je na 58,2 odsto.

Govoreći o rebalansu iz ugla monetarne politike, Tabaković je izdvojila da to što je povećanje zarada u javnom sektoru sporije od projektovanog rasta nominalnog BDP za ovu godinu, NBS smatra važnim i sa aspekta inflacije, i sa aspekta održivog privrednog rasta.

"Opredeljenje Vlade Srbije da nastavi da povećava kapitalne rashode, koji će na nivou opšte države biti oko 7,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, smatramo važnim elementom rasta ukupnih fiksnih investicija, čije će učešće u narednim godinama biti preko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda", rekla je Tabaković.

NBS, dodaje, pozitivno ocenjuje i finansiranje budžeta putem petogodišnjih, sedmogodišnjih i dvanaestogodišnjih dinarskih obveznica, kao i putem zelenih evroobveznica.

Osim što je po ta dva osnova obezbedeno finansiranje po najnižim kamatnim stopama, i što se daje doprinos strategiji dinarizacije, njima je, objašnjava Tabaković, podržan dalji razvoj domaćeg finansijskog tržišta i stavljen akcenat na projekte kojima se unapređuje životna sredina.

"Petogodišnje, sedmogodišnje i dvanaestogodišnje dinarske obveznice Srbije ove godine su uključene u prestižni indeks JP Morgan-a", podsetila je Tabaković.

Fiskalni savet: Rebalans povoljan, rast BDP blizu sedam odsto

Predloženi rebalans budžeta za ovu godinu usmeren je ka stabilizaciji javnih finansija zbog čega se, uz određene zamerke, može oceniti povoljno, objavio je Fiskalni savet koji je povećao prognozu rasta srpskog BDP-a ove godine sa 5,5 odsto na blizu sedam procenata.

Predloženi drugi rebalans budžeta za 2021, međutim, razlikuje se od prethodnih kriznih rebalansa, jer predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra, sa 6,7 odsto BDP-a na 4,9 odsto BDP-a, naveo je Fiskalni savet u dokumentu "Ocena Predloga rebalansa budžeta Republike za 2021. godinu i preporuke za budžet 2022. godine".

"Iako je i fiskalni deficit od 4,9 odsto BDP-a još uvek previsok, on zapravo predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama. Najveći deo, tj. skoro 3,5 odsto BDP-a od planiranih 4,9 odsto BDP-a deficita, čine vanredne mere koje nisu trajan budžetski trošak (isplate minimalca privatnim preduzećima, neselektivna pomoć građanima i drugo)".

To znači da se u narednu godinu prenosi fiskalni deficit koji je niži od 1,5 odsto BDP-a, što je dobar temelj za izradu budžeta za 2022. godinu, navode iz Fiskalnog saveta.

To telo zato uz ocenu predloga rebalansa preporučuje vladi da dodatno iskoristi povoljnija fiskalna kretanja iz 2021. i deficit države u 2022. planira na nivou od oko dva odsto BDP-a, umesto tri odsto BDP-a koliko je ranije bilo predviđeno Fiskalnom strategijom.

"Nešto snažnije smanjivanje fiskalnog deficita u 2022. od prvobitnog plana višestruko je dobra mera ekonomske politike", ističe Fiskalni savet.

Kako je naveo, akroekonomska kretanja tokom 2021. povoljno su uticala na javne finansije i ovaj "poklon" opravdano je iskorišćen za smanjenje deficita i povećanje javnih investicija.

Fiskalni savet ukazuje da makroekonomska kretanja u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, u 2021. karakteriše brži ekonomski oporavak od očekivanja i snažno ubrzanje inflacije.

"Rast BDP-a Srbije u 2021. verovatno će biti blizu sedam odsto, što je iznad prognoze s kojom je pravljen prvobitni budžet (šest odsto) i poslednje prognoze Fiskalnog saveta (5,5 odsto). Uz veću privrednu aktivnost, rast zarada i registrovane zaposlenosti u 2021. takođe je nadmašio očekivanja. Međutim, pored povoljnih makroekonomskih kretanja i inflacija je snažno ubrzala i već u septembru dostigla je 5,7 odsto na međugodišnjem nivou", naveo je Fiskalni savet.