Čitaj mi!

Sve je skuplje – od ulja do nameštaja, možemo li se nadati smirivanju cena

Sve je poskupelo i u svetu i kod nas. Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je za RTS da će do kraja godine biti još rasta cena manje-više svega, dodajući da se potom očekuje smirivanje.

Potrošačke cene u Srbiji u septembru ove godine u poređenju sa septembrom prošle godine, veće su za 5,7 odsto.

U septembru su hrana i bezalkoholna pića poskupeli za 2,3 odsto, restorani i hoteli za 0,8 odsto, električna energija i gas za 0,5 odsto, a više su cene i zdravstvenih usluga, duvana, nameštaja.

U uslovima pandemije i energetske krize, poskupelo je sve, i kod nas i u svetu. 

Direktor Republičkog zavoda za statistiku rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da što se tiče cena, tačno je da su cene hrane i pića glavni faktor porasta cena u septembru u odnosu na avgust. U septembru imamo 5,7 a u avgustu 4,3, kaže Kovačević i ističe da razlika potiče uglavnom od povećanja cena hrane i pića.

"Taj tekući porast u septembru u odnosu na avgust je 2,6 odsto. Tu je najvažnije meso i sezonsko povrće, koje vuče značajno indeks cena i to je ono što imamo u septembru", rekao je Kovačević.

Dodaje da je u celoj godini najznačajniji rast cena energenata – rasle su od početka godine.

"Sećamo se porasta cena struje u nekim mesecima, mart, april, pa posle cena naftnih derivata, rast cene nafte na berzama. Prošle godine je bila ispod 30 dolara ili barel, a sada preko 80 dolara za barel", podvukao je Kovačević.

Što se tiče cene nafte, Kovačević ističe da je to posledica niske baze u 2020. godini, godini najjačeg epidemijskog šoka i to je sad vraćanje.

Kakve su prognoze

"Ono što možemo videti na osnovu onoga što Ministarstvo finansija predviđa u planiranju budžeta, pre svega u nacrtu rebalansa, da ćemo imati smirivanje sledeće godine, do polovine godine bismo mogli računati da će doći do smirivanja cena generalno, a to je prognoza MMF-a u poslednjem izveštaju, bazira se na činjenici, na dijagnozi da je rast cena u najvećoj meri posledica disbalansa koji je napravila pandemija - neusklađenost potrošnje i ponude", kaže Kovačević.

"Moramo sagledavati sve faktore, epidemija je s jedne strane – neuskađenost ponude i tražnje, izvesni prekidi lanaca snabdevanja, smanjena ponuda, povećana tražnja, monetarne politike su bile ekspanzivne, novca ima više u opticaju, smanjena ponuda i više novca u opticaju izaziva rast cena", rekao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, druga stvar su šokovi koji nisu posledica same pandemije, to je šok rasta cene energenata, gasa, pa se to preliva na rast cena struje, naftnih derivata.

Smatra da se taj deo nije mogao predvideti u tom smislu da je neka međunarodna stručna ustanova očekivala, julski izveštaj MMF-a nije predviđao takve stvari, "bili smo zatečeni od pre par nedelja, kada se to odigralo".

Narasla tražnja iz Kine 

"Onaj ko je pratio celu globalnu situaciju u vezi sa energetikom, snabdevanjem, izgradnjom novih kapaciteta, stvaranjem preduslova za veću ponudu u odnosu na naraslu tražnju koja je dolazila iz Kine, to je ekspanzivna ekonomija gde raste sve više potrošnja svega, naročito energenata. Oni su na tržištima energenata pristuni sa većom tražnjom nego što je bila ranije, a s druge strane ponuda je ostala na nivou da ne može da zadovolji tražnju", objašnjava Kovačević.

Prema njegovim rečima, može se utvrditi splet uzroka energetskog šoka u Evropi.

"Nije se predviđao problem ponude, ispražnjena su skladišta, očekivalo se da će se to nadomestiti kupovinom tečnog gasa iz Afrike. U Africi ponuda nije zadovoljavala povećanu tražnju, povećanja tražnja je dolazila iz Kine, a nije pušten u rad 'Severni tok 2'", rekao je Kovačević.

Rast privrede i MMF

Kovačević ukazuje da je rebalansom Ministarstvo finansija došlo do sedam odsto, a po njemu može biti i nešto više.

"Rast BDP-a kod nas ide mnogo bolje nego što smo previđali u aprilu kada je bio prvi rebalans, to je sad pitanje šta vuče taj rast. Ne mogu da kažem da je to industrija, mada će imati ove godine rast preko četiri odsto, već će to biti građevinarstvo – oko 20 odsto realnog rasta. Reč je i o infrastrukturnim radovima i o građevinarstvu u privatnom sektoru", istakao je Kovačević.

Kovačević kaže da će do kraja godine biti još rasta cena, manje-više svega.

U avgustu i septembru vidimo prvo rast cena industrijskih proizvoda za nekih 11, odnosno 12 odsto i poskupljenje hrane. Ukupan rast na međugodišnjem periodu – avgust na avgust je oko 24 odsto, pa u septembru dodatno sezonsko povrće i meso. Vidimo probleme u ponudi kada je u pitanju meso, ali se posle očekuje smirivanje, zaključuje Kovačević.