Nafta trese berze, u Evropi gas nikad skuplji - ima li razloga za zabrinutost u Srbiji

Cena "crnog zlata" raste od avgusta zbog veće potražnje usled ublažavanja mera protiv kovida, većeg obima putovanja i privrednih aktivnosti, kao i zbog rasta dolara.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, rekao je da se taj dvomesečni rast cene nafte na pumpama već odrazio prošle nedelje povećanjem cene za oko 50 para po litru.

"Uvek je to neki odloženi efekat i neće se, naravno, to što je cena nafte dostigla 80 dolara sutra na pumpama pojaviti više cene goriva – uvek je to posledica istorijskog perioda od nekih mesec – mesec i po dana", rekao je Mićović.

Tržište gasa Evropske unije već trese cenovna groznica uzrokovana povećanom tražnjom a manjom ponudom LNG – prirodnog gasa koji se doprema tankerima. U nekim zemljama Unije već od oktobra gas će i građanima poskupeti 30 posto.

Nebojša Ćulum iz Srpske naftno-gasne asocijacija "Snaga" kaže da je razlog nisko stanje zaliha prirodnog gasa u podzemnim skladištima Evrope – 23 milijarde kubnih metara gasa manje nego u istoj nedelji prošle godine.

To je, ilustracije radi, desetogodišnja potrošnja Republike Srbije.

Rekordne cene gasa, ali i uglja, koji je najskuplji u poslednjih 13 godina, usijale su i berze električne energije. Megavatsat struje proizvedene iz tih energenata i sve veća tražnja iz obnovljivih izvora u Evropi, sa 60 evra koliko je koštao početkom leta, sada se prodaje između 160 i 200 evra.

"Cena će se stabilizovati, ali ne više nikada na nivo pre toga. Ja očekujem da cena može da se stabilizuje ali ne na nivo ispod 70, 75, 80 evra za megavat sat", kaže Miloš Mladenović, izvršni direktor srpske berze struje "Sepeks".

Zbog početka grejne sezone očekuje se povećana tražnja, što dodatno može uzdrmati evropsko energetsko tržište ukoliko zemlje na vreme ne obezbede potrebne količine energenata.