Čitaj mi!

Kako da se srpske firme vrate na afričko tržište – samit Nesvrstanih nova prilika

Sajamski kompleks u Laosu, hotel sa kongresnim centrom u Harareu, brane, putevi, železnice, bolnice – tragovi su dominacije jugoslovenskih kompanija na afričkom kontinentu tokom druge polovine 20. veka. Afrika danas ima najveći prirodni priraštaj i najmlađe stanovništvo – a među deset zemalja sa najbržim rastom u svetu sedam je sa tog kontinenta. U međuvremenu, mesto nekadašnjih jugoslovenskih giganata zauzeli su novi iz nekih drugih zemalja.

Afričke zemlje ostavljaju iza sebe građanske ratove i ubrzano se menjaju po ugledu na evropske i svetske metropole. Menjaju se i zahtevi tamošnjeg tržišta – poslednjih godina sve više kupuju štafelaje i drugi umetnički materijal proizveden u Srbiji, pod uslovom da se u proizvodnji koristi drvo iz održivih šuma.

"Mislim da smo za Ganu interesantni, uopšte broj jedan za uvoz robe kao evropskog dobavljača jer su to izuzetno kvalitetni proizvodi proizvedeni na tlu naše zemlje. Možda u odnosu na Kinu, koja je do sada bila ogroman izvoznik, možda smo malo bliži i kvalitet je za klasu iznad", rekla je Darja Ćirković iz kompanije "Ars".

U Angolu i Keniju "Neoplanta" je počela da izvozi paštete.

"Tu smo prepoznali potencijal da možemo da napravimo ozbiljan posao dole. Zajedno sa lokalnom marketinškom agencijom shvatili smo da su dole najznačajniji segmenti riblji segment, pileći segment, kao i lokalni ukusi koji su specifični u Africi, npr. radi se sa piri-piri začinom", rekao je direktor "Neoplante" Aco Tomašević.

Prošle godine, uglavnom u zemlje Magreba, izvezli smo robu za oko 400.000.000 dolara, najviše duvana i stočne hrane. Za to vreme izvoz Kine bio je sto milijardi dolara, Nemačke, Francuske i Indije po dvadeset milijardi dolara, a od nas su bolje bile i Grčka i Rumunija.

"Privrednici ne treba da zaborave da je na snagu stupio sporazum o slobodnoj trgovini na nivou čitavog afričkog kontinenta, koji je potpisalo 55 afričkih država 2019. godine, a čija je implementacija počela 1. januara ove godine, gde vi imate 55 država među kojima postoji slobodan protok robe. Dakle, na više od 90 posto proizvoda nema carinskih opterećenja, ali da biste baštinili elemente tog sporazuma, vi morate poslovati u Africi", kazala je Danijela Strižak iz Privredne komore Srbije.

Velika prilika je već sledećeg meseca – u Beogradu se okupljaju državnici iz Afrike, Latinske Amerike i Azije na obeležavanju 60 godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih.