Albanska privreda se menja – srpske kompanije očekuju još bolje rezultate

Robna razmena Srbije i Albanije od 2016. godine povećana je 70 odsto, ali sve mogućnosti saradnje dve privrede još nisu iskorišćene. Albanija se ubrzano menja, gradi, a saradnja dve zemlje i jačanje poslovnih veza otvaraju nove mogućnosti za srpske kompanije.

Slika Tirane ima dva lica – blještavo i ono bez sjaja, ali jasno govori o dramatičnim promenama u životnom standardu, stremljenjima, arhitekturi, modi, željama. I tržištu, na kojem 1.003 firme iz Srbije već posluju sa albanskim partnerima.

Marko Divljan iz "Milšpeda" ističe da su ostvarili istorijske rezultate u 2020. godini, a da u 2021. očekuju još više i još bolje.

"Albanija kao država zaista planira i ulaže napore i novac u infrastrukturu. To ide nešto sporije, ali uz sinergiju koju će dobiti zahvaljujući Zapadnom Balkanu, odnosno udruženim privrednim komorama, to će jako brzo ići", smatra Divljan.

Marko Milanković iz "Nelt grupe" navodi da su njihova iskustva za sada dobra. "Albanija je jedno mlado tržište, i mi smo šireći se po regionu našli vrlo precizne podatke koji su nam ukazali na to da bi trebalo i tamo da proširimo naš posao", kaže Milanković.

"Prošla godina najbolja, uprkos pandemiji"

U Albaniju izvozimo lekove, sredstva za pranje i čišćenje, ostatke gvožđa, čelika, kukuruz i pšenicu, a uvozimo povrće, delove obuće, cement, betonski čelik...

Isuf Fera, predsednik Trgovinsko-industrijske komore Albanija-Srbija ističe da je prošla godina bila jedna od najboljih u spoljnotrgovinskoj razmeni Albanije i Srbije, bez obzira na pandemiju.

"Čak i u prvih pet meseci ove godine, u odnosu na prošlu, uvoz je porastao za 12 odsto, a izvoz za četiri odsto", navodi Fera.

"Albanija i Srbija beleže međusobno najveći rast razmene"

Nikola Vuljaj iz Privredne komore Srbije ocenjuje da, iako je privredna i investiciona saradnja još ispod potencijala, u ekonomiji regiona Albanija i Srbija beleže međusobni najveći rast.

Tome doprinosi i Privredna komora Srbije, koja u Albaniji organizuje sajmove, i u svom predstavništvu obezbeđuje informacije i analize, umrežava srpske i albanske privrednike.

Privrednici mnogo očekuju od izgradnje 384 kilometra dugog autoputa Niš-Priština-Tirana-Drač, koji će centralnu Srbiju i Koridor 10 spojiti sa albanskom lukom na Jadranskom moru.

Sporazum Srbije i Albanije o slobodnom kretanju građana samo sa ličnom kartom, svemu ide u prilog, pogotovu turizmu, jer je prilika da se upozna zemlja bunkera i "mercedesa", mora, lepote i ljudi koji su predugo živeli iza gvozdene zavese.