Novi aranžman sa MMF-om – savet, podrška ili iskustvo za rast srpske privrede

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je Srbiji u svakom slučaju koristan novi aranžman, jer je sa celim svetom i Evropom prošla kroz ovu krizu.

"To je dovelo do povećanja javnog duga, i u Srbiji i u Evropi, što je bilo očekivano. Tako da predstoji jedan deo blaže konsolidacije da bi se vratili na dobro stanje javnih finansija. Drugi razlog je što Srbija treba da sprovede privredne, strukturne reforme i tu je pomoć, pre svega stručna, dobrodošla", kaže Popović.

Predsednik Saveta guvernera NBS i profesor Fakulteta FEFA Nebojša Savić napominje da je važno što Srbija može da koristi i tuđa iskustva.

"Znanje i iskustvo koje ima MMF u primeni širom sveta su dragocena. Mislim da je jako važno za Srbiju da ima aranžman sa MMF-om. Mi smo na korak od dobijanja investicionog rejtinga i jako je važno da tada tu bude MMF. Investitori to prate, ali kada jedna globalna finansijska organizacija vrši revizije i tu konstatuje šta konstatuje, a tu su uglavnom pozitivni rezultati, onda je to signal za investitore", rekao je Savić.

"Bol na kratak rok" i reforma velikih preduzeća 

Petrović navodi da je važno da se uloga MMF-a, u pogledu standarda, znanja i analiza, prenese ovde.

"Drugo je i podstrek da se krene ka tome što na kratak rok boli, ali na srednji i duži rok donosi rezultate. Tu je prvi blok reformi javnih preduzeća. MMF se zalagao da se krene sa reformom EPS-a, to je predlagao i Fiskalni savet. Dobro je čuti da ministar Mali stavlja u program da se ta reforma najzad pokrene. Druga stvar je da se EPS stavio na dnevni red 2014. i 2015. S druge strane, s ministarkom Mihajlović, kao da se neke stvari pokreću. EPS je i najveći zagađivač, tu su potrebne i velike investicije", naveo je Popović.

Kada bi sistem kao što je EPS postao efikasan, on bi, kako ističe, vukao privredni rast, a ovako tavori. Koliko je to veliki problem, dodaje, vidi se zbog zagađenja.

"Nove investicije ne bi išle u ulaganje za ekologiju. Ako bismo sad bili u EU, takse koje bismo plaćali zbog zagađenja, podigle bi cenu za 50 odsto. To je stvarno ogroman zalogaj i izazov da se uradi nešto veliko za ovu zemlju", kaže Popović.

Trebalo bi urediti i sistem plata u javnom sektoru 

Savić navodi da je MMF rekao tri stvari – kako nastaviti reforme, druga stvar je zelena agenda i strukturne reforme kao treća stvar.

"Moramo da rešimo nekoliko stvari, njih Fond navodi i eksplicitno – pre svega vladavina prava i rešavanje problema javnih preduzeća. Ona moraju da postanu efikasna i da postanu konkurentna i da postoji korporativna struktura. Svi ćemo imati korist od toga", navodi Savić.

Popović napominje da je kod penzija sistem uveden, sklonjena je ad hok odluka i to je i MMF prihvatio i treba se držati tog principa.

"Nema ko šta da daje, penzije su zarađene dok ste radili, a sada je postignut društveni dogovor da se daju preko švajcarske formule. Iduće godine će porasti onoliko koliko poraste BDP. Svaki drugi voluntarizam i ad hok promene tog sistema bile bi pogubne. To je mišljenje i MMF-a", navodi Petrović.

Nema bojazni od inflacije 

Ističe da platni razredi korespondiraju sa eventualnim rastom plata.

"Kao što je sistematski uređen penzioni sistem, tako bi trebalo urediti i sistem plata u javnom sektoru, regulisati odnose plata. Plate u zdravstvu još zaostaju za platama u policiji i vojsci. Sistem bi trebalo da obuhvati ceo javni sektor", ističe Popović.

Kod nas, napominje Savić, nema bojazni od inflacije. Ni percepcija privrede, ni finansijskih institucija ne ukazuje na to.

Pavle Petrović navodi da u postkovid vremenu u ekonomskoj politici Srbije je da se kao i u ostalim zemljava Centralne i Istočne Evrope da se smanji budžetski deficit i očigledno je da su deficiti od sedam i osam odsto rekordni u Srbiji.

"Prva stvar koju bi trebalo Srbija da uradi jeste da se smanji taj deficit sledeće godine na nekih tri odsto BDP-a. To je vraćanje u normalu. Privredni rast je najpre pokrenut velikim javnim investicijama. Lakša stvar je da u tom smanjenju deficita sa sedam na tri posto je da neće biti potrebne velike restrikcije. Prestankom potrebe za pomoći privredi smanjuju se i rashodi i deficit", napominje Petrović.

Bez povratka na staro

Savić navodi da su važne javne investicije.

"Infrastruktura je važna jer stvara privatnom sektoru dobre uslove na lokacijama. Investitor će tu da gleda da li ima put, železnicu, internet i tako dalje. Mali privrednici bi trebalo da budu maksimalno aktivni da svoje poslovne modele prilagode novoj ekonomiji koja je nastala posle kovida. Nema povratka na staro. Digitalizacija i mnogo brži i bolji pristup potrošaču. Ako niste spremni na dnevnu ocenu, nestaćete s tržišta", ističe Savić.

Smatra da je rizik da upadnemo u zamku srednje razvijenosti u koje su upale mnoge zemlje na svetu. Koliko naši privrednici budu inovativni, toliko će i Srbija prevazići srednju razvijenost, smatra Savić.

Popović napominje da Srbija ima potencijal da raste pet odsto i preko pet odsto.

"Taj rast bi se desio ako bi ona značajno unapredila svoje institucije, da se smanji korupcija i unapredi vladavina prava. Kada bismo ušli u taj režim, onda bismo taj rast mogli da ostvarimo."

Popović navodi da Fiskalni savet želi da dâ podršku da se fiskalna strategija i ostvari.

"Problem je da već drugu ili treću godinu zaredom da Vlada u junu donese strategiju, a onda odjednom u septembru i oktobru kažu da će plate početi da rastu. Nek se Vlada drži i planova koje je donela", zaključio je Popović.