Brnabić: Započeli smo treću fazu transformacije - novi izvori rasta

Ana Brnabić je podsetila da je na prošlogodišnjem KBF rekla da je predložila da nova vlada započne treću fazu transformacije, u kojoj naša privreda dalji rast treba da bazira na novim tehnologijama za održivi razvoj.

I to, pre svega, na energetskoj tranziciji i zelenoj ekonomiji, kao i na digitalizaciji zdravstva i biomedicinskoj tehnologiji, navela je Branabićeva.

"Duboko verujem da su prilike pred nama čak višestruko veće i značajnije od onih koje smo do sada imali, te 2017. godine, kada smo ulazili u digtalizaciji, i da će zelena i biotehnoloska transformacija po svom obimu biti mnogo veća od digitalne transformacije koju upravo svedočimo", rekla je premijerka.

Kaže da je od oktobra, kada je dobila novi mandat za vođenje vlade, država krenula u treći talas transformacije i da je već dosta urađeno na zakonodavnom okviru, a pre svega za dalje promene u energetskoj tranziciji.

Dodala je da su dva događaja od pre dva dana pokazala da je vlade ispunila obećanje dato 2017. godine - da će biti započeta tranzicija naše ekonomije i društva u ekonomiju i društvo zasnovano na inovacijama i znanju, što će nam omogućiti dinamičan rast i bolji kvalitet života u realno kratkom roku.

Navela je da je pre dva dana slovančko "Delo" objavilo zašto se njihova NLB banka, koja je preuzela "Komercijalnu banku", odlučila da svoj razvojni centar otvori u Beogradu, a ne u Sloveniji, pa je napisano da je Beograd u poslednjih nekoliko godina postao tehnološki centar u koji dolaze stručnjaci iz IT-a iz država nekadašnje Jugoslavije.

"Drugi događaj, istog dana sam u Novom Sadu položila kamen temeljac za zgradu Biosens instituta koji je svojim znanjem i zalaganjem uspeo da postane evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi i to jedini takav evropski centar van granica EU - u Srbiji u Novom Sadu", naglasila je premijerka.

Kaže da je digitalizacija bio cetralni prioritet prethodne vlade iz 2017. godine, koji je dočekan sa skepsom.

"To je delovalo kao naučna fantastika, ali uspeli smo", rekla je Brnabićeva i dodala da je srpska ekonomija više nije zasnovana na radno intenzivnim investicijama već na istraživanjima i razvoju znanja i rekativnosti.

"To sam tada nazvala drugom fazom transformacije naše privrede, nakon teških reformi koje je sproveo Aleksandar Vučić. Danas se više ne govori da je Srbija zemlja jeftine radne snage i motača kablova... Danas se sa Srbijom sarađuje zbog naše inženjerske izvrsnosti i znanja naših ljudi. Delo piše da je Srbija imala jasnu viziju i strategiju šta su njene strateške grane i kako ih podržati", rekla je premijerka.

Navodi da je digitalizacija zaživela i da je naša privreda postala konkurentnija, a građanima olakšan život.

"Besprekorno je organizovan proces vakcinacije", dodala je premijerka.

Istakla je da je Srbija imala jedan od najmanjih padova BDP-a u Evropi, kao i da rast u prvom kvrtalu i rezultati u aprilu obećavaju da će biti prevaziđen cilj da rast BDP-a ove godine bude šest odsto.

Ona kaže da očekuje u drugom kvartalu ove godine bolje rezultate od očekivanih, a pre svega zahvaljujući rastu građevinske industrije i ulaganja u infrastrukturu.

Treći talas transformacije 

Navela je da se trenutno izvode radovi za na izgradnji auto-puteva i brzih saobraćajnica na više od 330 kilometara, kao i da će ove godine početi radovi na izgradnji prve deonice autoputa Niš - Merdare i autoputa Beograd - Zrenjanin - Novi Sad. Završava se brza pruga BG-NS i započinje deonice brze pruge od Novod Sada do Kelebije.

"Ove investicije su vredne oko četiri milijarde evra u infrastrukturu koja je trenutno u izgradnji, a do kraja godine planiramo početak radova na projektima ukupne vrednosti još dve milijarde evra", navela je Brnabićeva.

Naglasila je da je IKT sektor imao rast izvoza u martu za čak 25 odsto, po čemu je dostignut pretkrizni nivo.

Ističe da je sadašnja vlada od oktobra ušla u treći talas transformacije.

Podseća da je država u oblasti energetske zelene tranzicije uradila mnogo na uspostavljanju pravnog okvira za dalje promene usvajanjem Zakona o obnovljivim izvorima energije, Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Zakon o izmenama i dopuna zakona o energetici.

Uz to, naglašava, da je u martu ove godine donet i Zakon o klimatskim promenama, što je, ističe, prvi sistemski zakon kojim se uspostavlja osnov za ograničenje emisija gasova sa efektom stakelne bašte.

Dodaje i da je tokom 2020. godine Srbija pripremila i mapu puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji.

Uz sve to, premijerka ističe da Srbija ima i konkrente projekte u oblasti zaštite životne sredine, kao što su izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postrojenja za tretiranje deponija, zamena energenata u toplanama, čišcnje divljih deponija...

Druga ključna oblast te transformacije je, kaže premijerka, jeste spoj biotehnologije i tehnologije koja će, ističe, biti ključna za dalji privredni rast.

Njihovi rezultati su već danas, dodaje, vidljivi - proizvodnja RNK vakcina protiv korone, novi lekovi za lečenje karcinoma, inžinjerstvo tkiva...

Svetski ekonomski forum, ističe ona, predviđa da će se od ove godine ukupna količina medicinskog znanja duplirati na svaka 73 dana, što je, kaže, ogroman potencijal i za našu zemlju, koja se već za ta nova znanja priprema.

Zbog toga će, najavljuje, tokom ove i sledeće godine grupisati najbolje kapacitete u "Biofor" kampus, koji će obuhvatiti oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike, biodiverziteta.

Kaže da slični kampusi u Londonu, Lozani, Singapuru i širom sveta već privlače milijarde dolara ulaganja i dodaje da Srbija ima razloga da veruje da će "Biofor" kampus biti "nosilac velike transformacije" ne smo u oblasti zdravstva, već i hrane, poljoprivrede, energetike...

Brnabićeva najavljuje da će država nastaviti ulaganje u mlade i njihovo znanje, bez koga, kako kaže, ne može biti privrednog ni održivog rasta i razvoja.

"Srbija je danas zemlja u koju ljudi žele da se vrate i to naročito oni koji su visokokvalifikovani, što je nedavno potvrdilo istraživanje Bečkog institute za međunarodne ekonomske studije, a ja verujem da će se ovaj trend u budućnosti samo povećavati", navela je premijerka.

"Od 1. septembra đaci će učiti o veštačkoj inteligenciji"

Premijerka je izjavila da će đaci u osnovnim školama od 1. septembra ove godine dobiti predmet osnova veštačke inteligencije, što je, kaže, nastavak tranformacije škola.

"Ove godine nastavljamo transformaciju naših škola uvođenjem osnova veštačke inteligencije u osnovne škole", rekla je Brnabićeva na zatvaranju Kopaonik biznis foruma.

Podseća da ove godine iz osnovnih škola izlazi prva generacija maturanata koji su u protekle četiri godine kao obavezan predmet imali informatiku i programiranje.

"Oni tu tehnologiju i znanje nose sa sobom, to im dolazi potpuno prirodno i oni će samo za nekoliko godina doći u vaše kompanije da rade", poručila je premijerka učesnicima biznis foruma.

Kaže da je država tim postupkom, koji je počeo 2017. godine, stvorila nenadoknadivu prednost ne samo u odnosu na zemlje regiona, već i u odnosu na većinu evropskih zemalja.

Premijerka navodi da se nastavlja i sa uvođenjem interneta, računarske opreme i digitalnih udžbenika u sve škole u Srbiji i kaže da će taj posao država privesti kraju do septembra 2022. godine.

"Tada će naše školstvo biti kompletno opremljeno i tehnologija će postati sastavni deo učenja", zaključila je Brnabićeva.