Pandemija je uticala na prodaju, ali vinarija u okolini Vranja planira nova ulaganja

Od vinove loze i vinogradarstva se nekada živelo, a danas je malo onih koji imaju vinograde, na jugu Srbije u vranjskom kraju. Tradiciju vinogradarstva i proizvodnje vina čuva i jedna veća vinarija koja je pre tri godine u Neradovcu kod Vranja, novim zasadima, oživela stare vinograde koji su spaljeni zbog starosti i nebrige o njima.

Vranjsku kotlinu odlikuje idealna klima za gajenje vinove loze, odgovarajući broj sunčanih sati, svež vazduh. Završena je sadnja novog vinograda, na 36 hektara je zasađen "prokupac" domaća sorta grožđa, na foliji, hidroburom, što je inovacija u Srbiji.

"Jako nam je važno i bitno da se vratimo našim starim autohtonim sortama, da njih podržimo i da Srbija kao jedna vinarska i vinogradarska regija bude poznata sa svojim lokalnim sortama koje su ovde od davnina", ističe Maja Aleksić Ilić, vlasnica vinarije.

Goran Stoiljković, inženjer voćarstva i vinogradarstva, kaže da se privodi kraju postavljanje kočića na vinogradu, dok se u starom vinogradu radi zelena rezidba. Nakon toka postavljaju se nasloni.

Pre tri godine na još 20 hektara državnog zemljišta, zasađene su takođe domaće sorte grožđa. Prošle godine su ubrane prve količine, a pandemija koronavirusa nije uticala na proizvodnju, već na prodaju.

"Mislim da smo završili na kraju sa nekih 10 odsto manje od planiranog, što zaista u godini kakva je bila nije puno, a proizvodnja nije smanjena, čak ne mislim ni da će ove godine to biti slučaj", ukazuje vlasnica vinarije Dragana Janjić.

Država je preko resornog ministarstva za devet meseci vinarima isplatila sedam miliona evra.

"Pedeset jedna vinarija je dobila novac za te takozvane start ap programe da krene. Na gomili mesta gde do sada nije bilo vinograda, a postoji i sastav zemljišta je takav da može da se podiže vinograd i klima je takva", ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

U planu je proširenje zasada vinograda, konkurisali su i za kupovinu nove opreme.