Zašto kasne državni podsticaji za stočare

Odgajivač ovaca Marko Anišić iz Mikićeva kod Subotice sve teže obezbeđuje hranu za 300 grla. Prodaja jagnjadi je opala, morao je da plaća zakup zemlje unapred, a najviše se uzdao u državne podsticaje koji kasne.

"Nešto iz 2019. i cela 2020. godina. Za 2021. godinu neću ni da pričam. Tu je negde suma oko dva miliona dinara. I uvek je u obradi", kaže Ašanin.

Stabilni podsticaji od 15.000 dinara za tovno i 40.000 dinara za priplodno grlo stvorili su sigurnost u ovoj proizvodnji, a taj novac i ovde ne stiže na vreme.

"Ja sam dobio dvanaesti mesec od podnošenja zahteva. Da li to može brže, verovatno može, ali verovatno zavisi od dinamike pristizanja novca u ministarstvo", navodi odgajivač tovnih junadi iz Ečke Adam Bugar.

Nakon rebalansa budžeta, nova Uredba o raspodeli novca je doneta 7. maja, navode iz Ministarstva poljoprivrede. Najavljuju sada bržu isplatu subvencija.

"Naše ministarstvo je rebalansom budžeta dobilo negde oko 5,5 milijardi dinara. To su dodatna sredstva koja će nama pružiti priliku da što je moguće brže i efikasnije te zaostale predmete obradimo i isplatimo. Ima tu predmeta i to moramo ovom prilikom reći, koji se nalaze na dopuni, kako bi mogla da se izvrši njegova obrada", objašnjava državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević.

U poljoprivrednim udruženjima smatraju da sem novcem, država stočarima može pomoći i na drugi način.

"Kad rešimo pitanje pašnjaka po standardima Evropske unije, da ćemo imati jeftiniju proizvodnju. Mi smo zato da pašnjaci se vrate svima onima kojima su dati da seju ratarske kulture", navodi Čedomir Keco iz Poslovno udruženje tovljača goveda.

Državne subvencije najviše koriste stočari i blizu 70 odsto agrarnog budžeta je podrška toj grani poljoprivrede.