Dogovoren novi savetodavni aranžman Srbije sa MMF-om

Ministar finansija Siniša Mali održao je završni sastanak sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi šef misije Jan Kes Martejn, a u okviru konsultacija po članu IV Statuta MMF-a. Na sastanku su učestvovali i predstavnici Narodne banke Srbije.

Tema razgovora, koji su se održavali u onlajn formatu, je bio novi aranžman koji treba da bude potpisan sa tom međunarodnom institucijom, kao i ukupna fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u kontekstu pandemije, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Nakon što je Srbija uspešno završila prethodni aranžman "Instrument za koordinaciju politika" u januaru 2021. godine, neki od predloženih reformskih ciljeva u novom aranžmanu su: usvajanje fiskalnog pravila koje bi ograničilo visinu deficita u odnosu na javni dug, zatim usvajanje Strategije za razvoj tržišta kapitala sa pratećim akcionim planom, usvajanje akcionog plana za implementaciju politike vlasništva u državnim i javnim preduzećima, navodi se u saopštenju.

Ministar Siniša Mali je istakao da će najvažniji cilj novog aranžmana biti da se sačuvaju postignuti rezultati, kao i da se nastavi sa važnim strukturnim reformama kako bi Srbija mogla da dostigne još veće stope privrednog rasta.

On je zahvalio šefu Misije Jan Kes Martejnu na poverenju u Srbiju i dosadašnjoj uspešnoj saradnji, te istakao da se raduje njenom nastavku.

Aranžman će trajato do 2023. godine 

U saopštenju se navodi da bi novi aranžman trebalo da bude potpisan do sredine ove godine, neće podrazumevati finansijsku podršku, već će biti isključivo savetodavnog karaktera, i trajaće dve i po godine, odnosno do kraja 2023. godine.

Predstavnici Misije MMF-a su istakli i da je Srbija snažnim merama odgovorila na krizu izazvanu korona virusom, te da je vakcinacija u Srbiji bila među najuspešnijima u Evropi, kao i da očekuju da privredni rast do kraja godine bude 5 odsto. U godinama koje dolaze, MMF očekuje da rast bude oko 4 odsto.

Istaknuto je i da će poslednje mere pomoći, uključujući i proširenje garantne šeme, pomoći da se očuva zaposlenost u privatnom sektoru.

Sagovornici su se saglasili da je najvažnije da se sačuva teško stečena reputacija fiskalno sigurne zemlje, kao i da se nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako bi javni dug ostao pod kontrolom, odnosno kako ne bi prešao 60 odsto BDP-a.