Čitaj mi!

Mali: Srbija – od zemlje na rubu finansijskog kolapsa do lidera u regionu

Fondacija za srpski narod i državu objavila je novi broj publikacije o ekonomskoj politici Srbije, čiji je autor ministar finansija Siniša Mali, koji objašnjava kako je Srbija od zemlje na rubu finansijskog kolapsa postala lider u regionu.

U opširnom tekstu pod nazivom "Dve decenije ekonomske politike Republike Srbije – od finansijskog kraha do stabilizacije i ubrzanog rasta", ministar Siniša Mali se bavi najpre ekonomskom politikom do izbijanja svetske ekonomske i finansijske krize 2008. godine.

Zatim periodom za vreme svetske ekonomske krize, dalje i "bolnom, ali neophodnom terapijom" odnosno fiskalnom konsolidacijom i programom ekonomskih reformi, kao i makroekonomskim kretanjima u 2019. i 2020. godini, i na kraju i nastavkom borbe za bolji životni standard građana.

Ekonomska politika u prethodne dve decenije odgovarala je na izazove sa kojima se suočavala privreda Srbije, sa manje ili više uspeha, navodi Mali u publikaciji.

"Od potpunog ekonomskog kraha i zemlje na rubu finansijskog kolapsa, stigli smo do stabilne ekonomije, lidera u regionu i države koja beleži najveće stope privrednog rasta u Evropi", ističe ministar finansija, objavila je Fondacija.

Kako navodi, u "dobrim vremenima", pre izbijanja svetske ekonomske finansijske krize krajem 2008. godine, nisu iskorišćene povoljne prilike za otklanjanje nagomilanih makroekonomskih neravnoteža.

"Nosioci ekonomske politike nisu obezbedili nisku i stabilnu inflaciju, a tržište rada karakterisalo je smanjenje broja zaposlenih kao rezultat brojnih privatizacija i ekonomskih reformi koje nisu dovele do rasta zaposlenosti u privatnom sektoru. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je rastao, dok je fiskalni deficit 'zamaskiran' mogućnošću finansiranja nedugovnim izvorima (privatizacija), što nije u prvom koraku uticalo na značajniji rast javnog duga. Visina i struktura javne potrošnje, međutim, ukazuju da su ključne 'greške' u tom periodu bile trajno povećanje rashoda pre svega za plate, penzije i ostale socijalne transfere", navedeno je u publikaciji.

Takođe, navedeno je da je globalna finansijska kriza snažno pogodila privredu Srbije, te da su se neotklonjene makroekonomske neravnoteže dodatno produbile.

Do promene kursa u ekonomskoj politici zemlje došlo je 2012. godine, kaže Mali. Započeto je restrukturiranje srpske privrede, a početkom 2014. godine sprovedene su odlučne mere fiskalne konsolidacije, dodaje.

Uspešne reforme, zajedno sa povoljnim makroekonomskim kretanjima značajno su uticale i na silaznu putanju javnog duga i na konstantan privredni rast, ističe se u tekstu.

"Srbija je 2019. godinu završila sa rekordnim rastom ekonomske aktivnosti. Ekonomski rast i povoljan investicioni ambijent imali su pozitivan uticaj na tržište rada na kojem je ostvarena rekordno niska stopa nezaposlenosti i realan rast prosečne zarade od 8,5 odsto u 2019. Cele te godine inflacija je bila niska i stabilna. Takođe, ostvaren je veoma visok neto priliv stranih direktnih investicija u iznosu od 3,6 milijardi evra", navodi se u tekstu.

Navodi se i da je sa veoma dobrim makroekonomskim pokazateljima, Srbija ušla i započela 2020. godinu.

"Upravo zahvaljujući postignutim rezultatima, Srbija je bila spremna da adekvatno i pravovremeno reaguje u cilju ublažavanja i otklanjanja ekonomskih posledica pandemije koronavirusa. Pripremljen je i sproveden izdašan program pomoći i podrške privredi i građanima. Dva paketa mera sprovedena su tokom 2020. godine, a u toku je i sprovođenje trećeg paketa mera", naveo je Mali.

Privreda Srbije nije pretrpela lomove kakvi su zadesili jače i veće ekonomije od srpske, naglašava se u tekstu.

Istovremeno, očuvan je životni standard građana Srbije, a stopa nezaposlenosti zadržana je na nivou pre izbijanja pandemije koronavirusa, dok je istovremeno i povećana prosečna neto zarada, ističe Mali.

Mali naglašava da je, posmatrano sa finansijskog aspekta, pred nosiocima ekonomske politike veoma izazovno vreme.

Na putu ostvarivanja postavljenih ciljeva ekonomske politike nalaze se brojni rizici izazvani, pre svega, produženim trajanjem pandemije i neizvesnim rezultatima borbe protiv koronavirusa, smatra Mali.

"Potrebno je očuvati makroekonomsku stabilnost, obezbediti uslove za dinamičan privredni rast i činiti sve za bolji životni standard građana Srbije. Naša vizija u narednih nekoliko godina je sprovođenje plana 'Srbija 2025' koji bi trebalo da da 'vetar u leđa' privrednom rastu i građanima omogući bolji kvalitet života", zaključuje ministar finansija Siniša Mali.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">