Čitaj mi!

Cvećare iz Lipolista nije zaustavila ni epidemija, na domaće tržište stigla i "Monika Beluči"

Srbija i jug Francuske najbolja su podneblja za gajenje cveća u Evropi, posebno ruža, procenjuju stručnjaci. Samo prošle godine, izvezli smo ruže za dva i po miliona evra, a među najvećim izvoznicima su proizvođači iz sela Lipolist kod Šapca. U godini kovida u tom selu čak su i uvećali prodaju cveća i zelenila.

U rasadniku porodice Topalović, koja se gajenjem ruža bavi duže od šest decenija, prodaja sadnica ruža u punom jeku. Samo u Rusiju otpremljena su dva šlepera sa oko 60.000 ruža.

Potražnja je povećana i na domaćem tržištu. Kupci vole da provode vreme u staklenicima sa cvećem a zbog epidemije sve je popularnija i onlajn prodaja.

"Glavna tržišta su nam prostor bivše Jugoslavije i rusko tržište, tu je situacija, da kažem, standardna iz godine u godinu, nije bilo nekih turbulencija u izvozu. Što se Rusije tiče, oni su jako specifični, imaju tu tradiciju poklanjanja, vole ruže, bilo šta što cveta", navodi Jovan Topalović iz Lipolista.

Ništa manje omiljena nije ni u Srbiji. Samo u ovom ružičnjaku proizvede se 200.000 sadnica godišnje, a u vreme izolacije, posla ima i za odgajivače ruža i za kurirske službe.

"Pretpostavljam da je to zato što su se ljudi okrenuli vikendicama, selu", dodaje Jovan Topalović.

Dragana Selenić, prodavac u rasadniku "Topalović", navodi da često dolaze kupci koji ne znaju šta žele.

"Volim da preporučim ružu Nikolo Paganini, koja je mnogocvetnica, crvena, isto tako od čajevki volim da preporučim Sofiju Loren", kaže Dragana Selenić.

Ruže iz Lipolista, gde se proizvodnjom kraljice cveća bavi dvadesetak porodica, dobrog su kvaliteta ne samo zbog podneblja, već i zbog posvećenosti, znanja i saradnje proizvođača sa kolegama iz regiona.

Porodica Topalović potpisala je nove ugovore sa najpoznatijim svetskim selekcionarima iz Francuske i Nemačke. Tako je na naše tržište dospela nova sorta "Monika Beluči", međutim i dalje je najprodavanija "lavaglut" koja se više ne proizvodi kod selekcionara, ali i dalje postoji u Srbiji.

Najviše posla ovde se tek očekuje, jer sledi sezona rasađivanja ukrasnog bilja u kontejnerima. Proizvođači kažu da očekuju pomoć države kroz subvencije i regulisanje njihovog statusa.