Zanimljivi podaci istraživanja: U Srbiju došlo više mladih visokoobrazovanih nego što je iz nje otišlo

Bečki institut je jedna od vodećih međunarodnih organizacija kada je reč o ekomonskim politikama. Podaci iz istraživanja pokazuju da je tema kompleksnija nego što se misli, i poređenje sa drugim analizama sličnog tipa bi potvrdilo ili opovrgnulo navode, navodi "Startit".

U sažetku izveštaja stoji da, iako su sve zemlje regiona tokom navedenog perioda zabeležile neto odliv stanovništva, pojedine zemlje, poput Srbije i Severne Makedonije, zabeležile su neto priliv visokoobrazovanih, dok je opšti trend da ove krajeve najviše napuštaju oni nižeg i srednjeg obrazovanja, s naročitim naglaskom da Srbiju napušta dosta medicinskog osoblja.

Citirana je izjava profesora Mihaila Arandarenka sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za portal "Biznis", koji je i konsultant istraživanja zadužen za podruje Srbije.

Navodi da za taj fenomen postoje tri verovatna objašnjenja. Deo priliva može se objasniti našim diplomcima koji su se po sticanju diploma u inostranstvu vratili u Srbiju. Drugi razlog mogao bi biti priliv mladih iz regiona, poput Bosne i Hercegovine, koji dolaze u Srbiju radi obrazovanja i u njoj i ostaju. Treći faktor mogao bi biti priliv visokoobrazovanih stranaca koji dolaze u zemlju.

Prema rezultatima istraživanja, ukupan broj pristiglih visokoobrazovanih ljudi u periodu 2015‐2019. je oko 90.000.

To znači da je u zemlju u navedenom periodu ušlo ukupno oko 90.000 više visokoobrazovanih nego što je iz nje otišlo.

Među njima prednjače oni koji su bili u starosnoj grupi 15-19 godina 2010. u Srbiji, a danas imaju između 24-29, što govori u prilog tezi o povratku svršenih studenata. Po svemu sudeći, samo u ovoj grupi ima više od 40.000 visokoobrazovanih.

Postoji, međutim, i jedna važna razlika – prema kategorizaciji studije, različite vrste medicinskih radnika klasifikovani su pod više, tj. vokaciono obrazovanje, i ne računaju se u neto razliku vezanu za visokoobrazovane.