U Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona tona otpada, kako ga vratiti u proizvodnju

Privrednici od države očekuju da što pre počne organizovano da tretira otpad i da ga pretvara u energiju. Veliki industrijski zagađivači upozoravaju da su dužni da smanjuju aerozagađenje i da im zbog korišćenja fosilnih goriva proizvodnja nije ni održiva, ni konkurentna.

Dimitrije Knjeginjić, direktor Kompanije "Lafarž Srbija", kaže da nema drastičnog smanjenja ugljen-dioksida bez kvalitetnog alternativnog goriva.

"Kad pričamo o održivosti, mi se danas nalazimo na tom nivou da je uvoz cementa u Srbiju na nivou proizvodnje Cementare 'Kosjerić', da su naši troškovi za 30 evra po toni veći nego konkurentske kompanije iz okruženja. Osnovni razlog za to je nemogućnost uvoza i iskorišćenja alternativnih goriva u energetske svrhe u Srbiji", istakao je Knjeginjić.

U Vladi ne spore da u upravljanju otpadom ima problema. Na otklanjanju zakonskih blokada i stvaranju uslova za organizovano zbrinjavanje otpada njegovom pretvaranju u energiju, kažu, već rade jer je to za zemlju prioritetan posao.

"Paralelno s tim i kapaciteti na deponijama, gradskim i nesanitarnim deponijama, kojih ima 3.500, značajno će se dovesti pod kontrolu", rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, kaže da se otpad koristi za proizvodnju toplotne i električne energije – da imamo kogeneracije.

"Jer ta kogeneracija dovodi do višeg stepena iskorišćenja, znači procent iskorišćenja u kogenerativnim postrojenjima je preko 90 procenta. Druga važna stvar koja menja sve u našoj zemlji, u ovoj i godinama ispred nas, jeste što energetika i zaštita životne sredine više ne mogu jedna bez druge, to mora da bude zajedno", istakla je Mihajlovićeva.

Analize pokazuju da se u našoj zemlji godišnje proizvede 12 miliona tona raznog otpada. Čak 10 miliona se ne tretira, odnosno ostaje i zagađuje životnu sredinu, mada bi "cirkularna ekonomija" mogla da otvori više od 30.000 radnih mesta.