Sve što treba da znate o olakšicama za otplatu kredita

Direktor Sektora NBS za zaštitu korisnika finansijskih usluga Bojan Terzić objasnio je u Jutarnjem programu šta sve građani i preduzetnici treba da znaju o olakšicama.

Da li su ove mere obavezujuće za sve banke?

Mere su obavezujuće za sve banke a uslov za sve dužnike da mogu da podnesu zahtev, kako za građane tako i za privredu, jeste da su bili uredni u izmirivanju obaveza u periodu pre pandemije, odnosno pre 28. februara ove godine unazad 12 meseci.

Da li postoje i drugi uslovi kada je reč o tome ko može da traži olakšice?

Osnovni uslov koji postoji za sve dužnike je da su bili uredni u izmirivanju obaveza u periodu pre pandemije. Imamo dve kategorije dužnika. Jedno su građani, odnosno fizička lica a drugo su preduzetnici, poljoprivrednici i privredna društva. 

Kada se radi o građanima, svi građani koji kasne u izmirivanju obaveza koje su najmanje 1.000 dinara u periodu koji traje duže od 30 dana mogu da podnesu zahtev. 

Zatim svi građani koji su nezaposleni trenutno ili eventualno postanu nezaposleni do 30. aprila, građani koji imaju primanja bez obzira da li su penzije ili zarade a koja su niža od prosečne neto zarade u Republici Srbiji. 

Građani koji imaju veća primanja do 120.000 dinara ali čija su primanja u periodu pandemije smanjena za 10 posto pod uslovom da im je opterećenje kreditom zarade 40 posto ili više.

Takve probleme mogu imati i oni sa većim zaradama. Kada oni mogu da dobiju olakšice?

I oni mogu da podnesu zahtev a banka može da im ponudi olakšice iste koje su predviđene odlukom ili neke drugačije, to je stvar dogovora sa bankom. 

Sa druge strane mi smo ovom odlukom podstakli banke u smslu nekih regulatornih olakšica da i takvim građanima ponude grejs period, reprogram ili nešto slično.

Da li banke mogu same da klijentima predlože olakšice, ako blagovremeno uoče da neko ima ili će imati potencijalne teškoće?

Banke mogu i same da predlože i u oba slučaja, bez obzira da li sami građani zahtevaju ili banke predlože, kada vide da neko ima poteškoća, banke imaju podsticaj od Narodne banke u smislu određenih manjih izdvajanja.

Na koje konkretne olakšice građani mogu da računaju?

Građani mogu sa bankom da dogovore reprogram ili refinansiranje. U tom slučaju oni imaju pauzu u otplati od šest meseci i ne plaćaju ratu kredita.

Nakon isteka tih šest meseci nastavljaju da plaćaju ratu kredita koja ne može biti veća od iznosa koji je bio i do tada s tim što se produžava rok otplate kako bi se omogućilo da se ta rata ne poveća. 

Ako se građani odluče za refinansiranje, novim ugovorom koji zaključuju ne sme da bude predviđena viša kamatna stopa, najmanje kamatna stopa iz predhodnog ugovora ili niža.

Poljoprivrednici, preduzetnici i privredna društva takođe mogu da se obrate bankama. Koji su uslovi za njih?

Pored osnovnog uslova da su bili uredni u izmirivanju obaveza pre pandemije, poljoprivrednici, preduzetnici i privredna društva koji kasne u izmirivanju obaveza u periodu od 30 dana ili duže, oni koji nisu radili 30 dana ili duže i oni kojima je smanjen prihod 15 posto ili više u perodu pandemije mogu da podnesu zahtev. 

I oni koji ne ispunjavaju ove uslove ali postoje neke druge poteškoće u finansiranju takođe mogu da se obrate bankama a na banci je da proceni da li može da ponudi određene olakšice.

Da li su isti uslovi i kod finansijskog lizinga?

Važe isti uslovi kao i u slučaju kredita, iste su kategorije uključene u olakšice, tako da nema razlika u pogledu uslova i posledica.

Ako banka odobri grejs period, da li se za to vreme plaća kamata ili i ona može da se odloži?

Banka u svakom slučaju obračunava kamatu za grejs period od šest meseci s tim što građani mogu da se opredele da u tom grejs periodu plaćaju kamatu ili da je odlože sa ostatkom duga. 

Oni koji mogu da plaćaju kamatu, koja je u odnosu na ratu kredita manja, savetujem da plaćaju jer je to onda povoljnije.

Da li mere važe i za građane koji imaju problem sa vraćanjem dozvoljenog minusa ili rate na kreditnoj kartici?

Uključene su i sve kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje kako za građane tako i za pravna lica.

Da li se za sve ovo plaćaju neki troškovi bankama?

Banke ne mogu da naplaćuju bilo kakve naknade, troškove administriranja, odobravanje novog kredita ili slično.

Od kada važe mere i da li su banke obavezne da svoje uslove objave na sajtu?

Banke su dužne da u pet dana, računajući od ponedeljka 15. decembra, kada je stupila na snagu Odluka, da objave na sajtu uslove pod kojima dužnici mogu da podnesu zahtev i da preciziraju te uslove u odnosu na svoje proizvode.

Potrebno je da imaju reprezentatvne primere i da na osnovu tih primera korisnici mogu da identifikuju sebe u kojoj poziciji se nalaze i da li im uslovi odgovaraju u smislu šta za njih konkretno znači.

Može li se sve to završi elektronski?

Podnošenje zahteva banci i odgovor banke može da se obavi elektronski. Na bankama je da preciziraju, zbog obrade verovatno velikog broja zahteva, na koji način će to raditi da li putem mejla ili popunjavanje nekog formulara na sajtu.

Mi savetujemo i apelujemo na građane da svi koji imaju mogućnost da elektronski podnose zahtev i da ne odlaze u poslovnice da se stvaraju gužve i na taj način će najbolje zaštiti sebe i zaposlene u bankama. 

Neke banke su u međuvremenu uvele takve proizvode gde sam kredit može da se odobri potpuno elektronski bez odlaska u banku.