Mali: Deficit budžeta posledica borbe sa pandemijom

Mali je na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava naveo da iako je deficit na prvi pogled veliki on je manji nego u mnogim razvijenim zemljama.

Pomenuo je deficit u Velikoj Britaniji od 16,5 odsto, te u Francuskoj, Španiji i Italiji, gde je, kaže, veći od 10 odsto.

"Kod drugih je i rast javnog duga u odnosu na BDP ogroman i kreće se i do 157 odsto u Italiji, Amerika je prešla 100, dok kod nas ne prelazi 60 odsto", naveo je ministar finansija. Projekcija za 2021. godinu jeste da imamo deficit od tri odsto i da on bude ispod 60 odsto učešća u javnom dugu", rekao je Mali.

Ocenio je da je ulaganje ove godine bilo ispravno jer se ulagalo u javne investicije, puteve, bolnice i slično i najavio da će i u budžetu za 2021. godinu biti veće javne investicije.

Ukazao je na to da se država dobro borila sa pandemijom i da je već u aprilu usvojen prvi rebalans budžeta.

"Kako direktno tako indirektno uloženo je oko 5,8 milijardi evra, ili nešto više od 12 odsto domaćeg bruto proizvoda za pomoć privredi. To je obezedilo da nemamo crne scenarije u zemlji kojih je bilo u nekim zemljama", smatra ministar.

Pomoć se sastojala od uplata minimalnih zarada za više od milion radnika, odlaganju uplata poreza i doprinosa, moratorijumu na otplatu kredita.

Zatim pomoći kroz Fond za razvoj koja je još u toku, kroz garantnu šemu gde su od predviđene dve milijarde evra utrošene 1,4 milijarde.

Projekcija je da će rast BDP iznositi minus jedan odsto što je, prema njegovim rečima najbolji rezultat u Evropi.

Mali je izjavio da je rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđeno 1.291 milijardi dinara prihoda, 1.774 miljardi rashoda te će deficit iznositi 483 miliona dinara ili 8,75 odsto.

Ministar finansija je rekao i da je u situaciji pandemije malo zemalja radilo na poboljšanju standarda građana a kod nas je u toj oblasti urađeno dosta.

U tom smislu naveo je povećanje plata zdravstvenim radnicima od proletos, jednokratnu pomoć po 10.000 dinara koliko će dobiti do kraja godine, zatim jednokratnu pomoć penzionerima i svim građanima.

Rekao je i da će od 1. januara sledeće penzije biti veće za 5,9 odsto a pošto se inflacija kreće između 1,5 odsto i dva odsto, realno povećanje penzija biće oko četiri odsto.

"Cilj nam je da plate iz godine u godinu rastu i to i postižemo", ističe ministar.

"I u januaru naredne godine biće povećanja plata u javnom sektoru a tek ćemo da vidimo za koliko", rekao je Mali.

Sadašnji rebalans je prema njegovim rečima prelazni korak ka budžetu za sledeću godinu kada će takođe biti velikih izazova jer je korona i dalje tu i uticaće i na našu i na globalnu ekonomiju.

I sledeće godine ulaganja u kapitalne investicije 

Mali je najavio da će se i sledeće godine nastaviti sa ulaganjima u kapitalne investicije i naveo da nijedan strani investitor koji je nameravao da dođe ovde nije odustao.

Podsetio je da je ove godine više od 65 odsto direktnih stranih investicija na Zapadni Balkan došlo u Srbiju, što za prvih devet meseci iznosi 1,9 milijardi evra.

Mali je naveo da je u rebalansu koji je pred poslanicima, za opremanje dve kovid bolnice namenjeno 2,8 milijardi dinara a za izgradnju bolnica u Beogradu i Kruševcu 6,1 milijarda dinara, pri čemu će bolnica u Beogradu imati 1.000 kreveta a ona u Kruševcu 500.