Čitaj mi!

Ponovo se pije prokupac-rskavac s čokota starih vinograda

U toku je berba crvenog grožđa kasne epohe, u koje se svrstava i prokupac, najvažnija autohtona sorta u Srbiji. Prokupac, u narodu poznatiji kao rskavac, zahvaljujući kvalitetu zrna, prva je vinska sorta iz ovog dela Evrope koja je dobila svoj Međunarodni dan, 14. oktobar.

Manifestacija je ustanovljena pre pre pet godina, s ciljem da prokupac koji već deceniju i po doživljava pravu renesansu u Srbiji postane prepoznatljiv širom sveta. Mnogo međunarodnih priznatih vinskih sorti kao Šardone, Merlo, Kaberne ima svoj dan i to se pokazalo kao opravdano. Posebno za male vinare iz udaljenijih ali autentičnih vinogorja.

U pozadini manifestacija, stručnih radionica, festivala posvećenih samo toj sorti, uz medijsku podršku, lakši je put do krajnjih potrošača, ali i vinskih autoriteta i eksperata u inostranstvu.

"Karavan prokupca", prošao je i Aleksandrovačkom Župom a vinogradari i vinari ocenjuju da li je trud oko te autohtone sorte koja je dugo zapostavljana, dao rezultate.

Igor Luković, vinski kritičar kaže da u periodu posle drugog svetskog rata sve što je bilo lokalno i autohtono nije bilo popularno, jer nije bilo pogodno za industrijsku proizvodnju i da je tu i prokupac negde stradao.

"Da smo mi imali San Đoveze kao italijani koji od njega danas prave brumelo i kjanti, velika vina, on bi bio tretiran na identičan način. Da li od prokupca mogu da se prave velika vina mislim da su vinari u Srbiji u zadnjih desetak godina već dokazali. Jedan od dokaza je i sad najsvežije ovo zlato sa Dekantera za prokupac i 95 poena", smatra Luković.

Da nije bilo Župljana koji su sačuvali prokupac u starim vinogradima , a potom uprkos teškoćama od njega spravljali i vino, ne bi imali mnogo toga danas da ponudimo.

"Kad se digne gore na metar, na devedeset, on ima neverovatno dugi put sokova, a prokupac kao sorta taj dugi put ne podnosi. To niste znali. Znači zato je on najbolji na ovim gidžama što mi kažemo na čokotima koji su na zemlji dole. I zato sada upravo slavu nose stari vinogradi koji su na čokotima", objašnjava Kosta Botunjac, vinogradar - vinar iz Donjeg Zleginja.

Milomir Milosavljević, vinogradar- vinar iz Bučja kod Trstenika ističe da i tržište dobro reaguje i da se prokupac sve više traži.

"Odrađen na stari način osavremenjen novom tehnologijom, može da da vrlo kvalitetna vina. Evo možemo da vidimo i po tome, mi smo sad na sajmu vina u Beču dobili srebrnu medalju", ocenjuje Milosavljević.,

Ono što je važno je da su počeli ozbiljni zahvati na klonskoj selekciji, koj se uglavnom uvozi iz Italije . Taj posao je poveren relevantnim institucijama baš zbog međunarodnog tržišta koje priznaje samo sertifikovan sadni materijal.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">