Nemamo divlju ružu kao Čile, ali Evropa hoće baš organski šipak iz Srbije

Plantaža se prostire na ukupno 50 hektara i trenutno je u toku ubiranje ploda. Reč je o mladim zasadima, starim četiri godine i prinos je oko jedne i po tone po hektaru.

Sva proizvodnja je namenjena za izvoz, a najviše se koristi za farmaceutsku i prehrambenu industriju.

"To su sve sorte koje koristim, to su obogaćeni C-vitaminom i pektinima su jako bogate i to prerađivačka industrija traži", kaže vlasnik plantaže Karolj Fekete.

Šipak se bere mašinski posebnim beračem poljskog konstruktora koji u rednom prolazu skida plod samo s jedne strane biljke. Dnevno se može obrati oko dva i po hektara.

"Ne sme da se ide brzo i ne sme ni da se pojača vibracija zato što onda mlati, znači onda faktički gubimo višegodišnji rod. U mašini je to dobro što može sama sebe da pomera", opisuje branje šipka traktorista Ištvan Fazekaš.

Kod organske proizvodnje šipka nema đubrenja zemljišta i upotrebe pesticida ili herbicida. Nije potrebno ni zalivati zasade.

"Idemo na intenzivnu proizvodnju kod svake kulture, međutim, ovde – samo što surovije! Zahvalna je ona za dobro zemljište, ali izuzetno dobro podnosi i surove uslove, lošije tipove: petu-šestu klasu. Izuzetno dobro može da rodi", ukazuje Karolj Fekete.

Evropski otkupljivači organskog šipka očekuju značajno povećanje ove proizvodnje iz Srbije. Stimuliše se osnivanje ovakvih plantaža, a obezbeđen je i sadni materijal odgovarajućih sorti.

Početno ulaganje po hektaru je oko hiljadu evra.